Da hoćeš, kao što nećeš,
Da prekineš ovaj hladan rat
Koji, čini mi se, traje godinama
A ne tričavih par meseci
I da hoćeš, kao što nećeš,
Da me ponovo uzmeš
Pod svoje desno rame
I preteći gledaš svakog
Kome se pogled omakne ka meni
I sigurnim rukama slomiš
Sve strahove
U mome telu
Ja možda ne bih morala
Da budem stalno na oprezu
Stalno jaka
Stalno nepokolebljiva
I možda bih mogla
Da se slomim
I budem malo više žensko
Pa ti naivno, na granici gluposti,
Pustim poruku
Da ti dam napismeno
Ono što već znaš
Da ti dam oružje
Kojim ćeš da me kinjiš
Da ti dam živu ranu
Da je soliš
I možda bih mogla
Da povučem neke reči
Izgovorene u strahu
Da ćeš ih ti reći prvi
I možda bih mogla
Da povučem kraj
Da na onu veliku tačku dodam još dve
Pa nam produžim rok trajanja
Jer bili smo dobra roba
Ili se bar tako činilo
Da hoćeš, kao što nećeš,
Da mi priznaš
Da li ti se vraćaju nesanice
Otkad me nema
Pa me zamišljaš pored prozora
Kako u tvom džemperu
Ispijam kafu
Ili si me preboleo
Još dok sam ti bila u naručju
Ja možda ne bih morala
Da ti u pesmama ispovedam
Ono što bih trebala u četiri oka
I možda bih prestala da čekam Godoa
I znala bih
Da li da ti kažem "zbogom"
Ili "dobrodošao nazad"
Da hoćeš, kao što nećeš,
Da budeš pravi muškarac
U koga sam se zaljubila
Koji je tu da zgazi ponos
Slomi otpor
I probudi želju
Možda bih ja mogla
Da dopustim sebi
Da kao pravo žensko
Ponovo padnem u tvoje ruke
Verujući da ovaj put
Nećeš da me ispustiš.
Da prekineš ovaj hladan rat
Koji, čini mi se, traje godinama
A ne tričavih par meseci
I da hoćeš, kao što nećeš,
Da me ponovo uzmeš
Pod svoje desno rame
I preteći gledaš svakog
Kome se pogled omakne ka meni
I sigurnim rukama slomiš
Sve strahove
U mome telu
Ja možda ne bih morala
Da budem stalno na oprezu
Stalno jaka
Stalno nepokolebljiva
I možda bih mogla
Da se slomim
I budem malo više žensko
Pa ti naivno, na granici gluposti,
Pustim poruku
Da ti dam napismeno
Ono što već znaš
Da ti dam oružje
Kojim ćeš da me kinjiš
Da ti dam živu ranu
Da je soliš
I možda bih mogla
Da povučem neke reči
Izgovorene u strahu
Da ćeš ih ti reći prvi
I možda bih mogla
Da povučem kraj
Da na onu veliku tačku dodam još dve
Pa nam produžim rok trajanja
Jer bili smo dobra roba
Ili se bar tako činilo
Da hoćeš, kao što nećeš,
Da mi priznaš
Da li ti se vraćaju nesanice
Otkad me nema
Pa me zamišljaš pored prozora
Kako u tvom džemperu
Ispijam kafu
Ili si me preboleo
Još dok sam ti bila u naručju
Ja možda ne bih morala
Da ti u pesmama ispovedam
Ono što bih trebala u četiri oka
I možda bih prestala da čekam Godoa
I znala bih
Da li da ti kažem "zbogom"
Ili "dobrodošao nazad"
Da hoćeš, kao što nećeš,
Da budeš pravi muškarac
U koga sam se zaljubila
Koji je tu da zgazi ponos
Slomi otpor
I probudi želju
Možda bih ja mogla
Da dopustim sebi
Da kao pravo žensko
Ponovo padnem u tvoje ruke
Verujući da ovaj put
Nećeš da me ispustiš.
Нема коментара:
Постави коментар