Ana Gord: U mom telefonu

U mom telefonu žive
Glasovi
Živi buka
Iako on nije živ
Mikročipovi čuvaju uzdrhtale otkucaje
Čuvaju uzdahe
Slane tvorevine koje su izlazile iz očiju
Moj telefon živi
Iako sam nije živ
Bojom tvoja osmeha
Glasa
Tvojom gestikulacijom
Moj telefon me upozorava
Kada tvoje prepone žude da se zabiju među moje
Moj telefon zna svaku reč koju sam izgovorila
Iako ih ja većinu ne pamtim
On pored glave stoji
Priča mi tvojim očima
Pokazuje mi slike tvojih zuba
Smeje se u tvoje ime
Čak i kad ne pričamo
Taj svet kola i žica
Oživljava
Iako nije živ
Na staklu se utiskuje sve što dolazi daleko, daleko
Daleko iz moje utrobe
Moj telefon krije osmehe i svađe i gunđanja i
Nezavršene rečenice
Neposlate poruke
Taj telefon koji nije živ
Živi pod drhtanjem naših usana
Naših spajanja i razdvajanja
Trosmislenih rečenica, reči
I emotikona
Štivo u previše tomova
Pretvoreno u karaktere
Ljubavna pisma u formi digitalnih zapisa
U mom telefonu žive
Naši životi
Virtuelne realnosti ljubavi
Pseudopoljupci
Pseudozagrljaji
Dodiri kamerom
U moje uši ulazi tvoj šapat
Tehnološka telepatija
Misao prenesena iz dlana u dlan
Za nekoliko sekundi
Zar nije magija
Da saznam da misliš na mene
Onda kad ti to pomisliš
Veštačka inteligencija priča u ime sirovog srca
Dve tačke i zagrada
Zatvorena ili otvorena
Moj telefon živi
Nas
A nadam se jednog dana
Da ćemo i mi.


Нема коментара:

Постави коментар