Krivila sam ih
što nisu ostali
što nisu doneli
ništa vredno čežnje
a nisam razmotrila mogućnost
da je trebalo
dati vremena
pokloniti prostora
učinili ustupak jer
možda bi poželeli
nežnu ljubav
ovakve žene
možda su nekada sanjali
mene
i moje grudi
pokrivene raspuklim višnjinim
cvetovima
nekog lenjog popodneva
Grešno je kriviti
sve opovrgnuti i pripisati
nekom animalnom porivu
jeftinom hiru
dosadnoj želji jer
možda su poželeli
moje oči sa pogledom Eve
u času kad je stvorena
od Adamovog rebra
neka jutra u Mostaru
za tebe čuvana
pa izbrisana
prežvrljana
rečenicu zapisanu u
rokovniku
a koja je glasila:
bitno je voleti se sa nekim
daleko od svih
u nekoj usamljenoj sobi
Krivila sam ih
a greh je moj
nisam te volela kao čoveka
već kao umetničko delo
kraj kog zastaneš
u nekoj galerijii
i ostaneš fasciniran
idejom i dušom
vekovima mrtvog umetnika
Krivila sam ih
jer su bili nemoćni ljudi
nesposobni da istrgnu želju
nisu doneli ništa
nisu prosipali poeziju
njihove reči nisu zapisane
na mojim krhkim i snažnim
bedrima
ali su odneli
još neke delove tebe
i na tome je trebalo
da im ostanem zahvalna.
Нема коментара:
Постави коментар