Volim avgust
Slike nekadašnjih gondola
Što su krstarile Timokom
Staru čaršiju
"Malu Veneciju"
Svako osećanje koje se ne može imenovati,
Volim kada padnu zvezde
Pa pomerim Mesec u stranu
Da nema ničega na nebu iznad nas
Jer mi se samo tada čini
Da vidim i osećam
Beskraj.
Volim leto zapetljano u dugoj kosi
Melanholičan osećaj da mi se ne razdvaja
Od topline tela
Onog koga volim
Dok sneno jutro piše poeziju
Nad nama
Golim i nežnim
Upetljanim u snove,
Dok ljubav duši svira
Da ne umre od tišine.
Volim bosa da hodam po zemlji
Da osetim travu kako mi golica noge
Da berem dunje
Tražim njegove oči kroz zeleno lišće
Dok vrela ruka prelazi preko mojih bedara
Dok me dah poziva na blud
Da se setim ko je on,
Što je drag srcu mom,
Kako bi mi pri svakoj uspomeni
Koža na njega mirisala.
Volim ljude
Koji mogu da mi poklone
Nebo
Rano proleće
Svitanje
Koji pevaju
"Ja volim slatku malu"
Umesto standardne rođendanske melodije,
Jer tada znam
Da su to moji,
Da su to jedini
Koji mi znaju pogled čitati.
Volim energiju Zemlje
Kojom su mi obojene oči
Vene plave boje poput munja
Naboranu kožu kapka
Koja podseća na koru drveta
Volim sitne pojedinosti
Koje krase čoveka
Volim i ovo odrastanje
Koje na moje mesto
Iznova spušta novu osobu
Koju nikad uistinu ne poznajem.
Volim drugi dan
Osmog meseca u godini
Letnju oluju
Ispod koje stajem
Licem okrenuta nagore
Srećna što sam živa
Jer ona mora
Pre ili kasnije stati
Kao što ću i ja nekad nestati,
Ali do tad
Živim i volim
Ne plašeći se praznine
Jer ona je samo prostor
U kojem će se osećaj tek
Pojaviti.
Slike nekadašnjih gondola
Što su krstarile Timokom
Staru čaršiju
"Malu Veneciju"
Svako osećanje koje se ne može imenovati,
Volim kada padnu zvezde
Pa pomerim Mesec u stranu
Da nema ničega na nebu iznad nas
Jer mi se samo tada čini
Da vidim i osećam
Beskraj.
Volim leto zapetljano u dugoj kosi
Melanholičan osećaj da mi se ne razdvaja
Od topline tela
Onog koga volim
Dok sneno jutro piše poeziju
Nad nama
Golim i nežnim
Upetljanim u snove,
Dok ljubav duši svira
Da ne umre od tišine.
Volim bosa da hodam po zemlji
Da osetim travu kako mi golica noge
Da berem dunje
Tražim njegove oči kroz zeleno lišće
Dok vrela ruka prelazi preko mojih bedara
Dok me dah poziva na blud
Da se setim ko je on,
Što je drag srcu mom,
Kako bi mi pri svakoj uspomeni
Koža na njega mirisala.
Volim ljude
Koji mogu da mi poklone
Nebo
Rano proleće
Svitanje
Koji pevaju
"Ja volim slatku malu"
Umesto standardne rođendanske melodije,
Jer tada znam
Da su to moji,
Da su to jedini
Koji mi znaju pogled čitati.
Volim energiju Zemlje
Kojom su mi obojene oči
Vene plave boje poput munja
Naboranu kožu kapka
Koja podseća na koru drveta
Volim sitne pojedinosti
Koje krase čoveka
Volim i ovo odrastanje
Koje na moje mesto
Iznova spušta novu osobu
Koju nikad uistinu ne poznajem.
Volim drugi dan
Osmog meseca u godini
Letnju oluju
Ispod koje stajem
Licem okrenuta nagore
Srećna što sam živa
Jer ona mora
Pre ili kasnije stati
Kao što ću i ja nekad nestati,
Ali do tad
Živim i volim
Ne plašeći se praznine
Jer ona je samo prostor
U kojem će se osećaj tek
Pojaviti.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар