Povodom Međunarodnog dana nestalih, Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu i Akademija primijenjenih umjetnosti u Rijeci u saradnji sa Koordinacijom srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, organizuju izložbu video-radova studentata na temu nestalih lica pod nazivom ‘’Empatija’’.

Nakon uspešne prošlogodišnje izložbe na temu nestalih lica pod nazivom ‘’Nestali’’, ovogodišnja izložba pod nazivom ‘’Empatija’’ tretira istu temu, s naglaskom na saosećanje sa porodicama nestalih koje preko 20 godina pokušavaju da saznaju šta se desilo sa njihovim najmilijima i gde se oni nalaze.

Projekat Empatija okupio je umetnike iz Beograda i Rijeke, koji su na postavljenu temu odgovorili kroz različite medije, video-radove, video-instalacije i animirane filmove. Umetnici Luka Tilinger i Tatjana Gadža radili su animirane radove kroz klasični crtački postupak. Sandra Kordić i Mina Radović realizovali su videoradove sa snažnim asocijativnim elementima na temu teskobe i saosećanja a Melinda Kostelac se bavi kroz video-instalaciju posmatra nestajanje izgubljene zemlje,  Rino Banko rešava ambijentalna emotivna stanja takođe u formi video-instalacije. Jedan od saradnika na projektu je i pisac Vladimir Milićević.

Autor projekta i kustos izložbe i ove godine je profesor Marko Lađušić.

Zvanično otvaranje za sve posetioce je  31. avgusta u 13:00 u Kulturnom centru Beograda, nakon čega se seli u Rijeku. 

„Od ukupno 35.000 nestalih u ratovima u bivšoj Jugoslaviji koliko je prijavljeno MKCK-u, njihove porodice još uvek tragaju za preko 10,000 ljudi u celom regionu. Tokom 2019, do juna meseca rešeno je samo 32 slučaja nestalih lica. To je veoma zabrinjavajuće. Umetničkim izrazom radovi će pokušati da stave naglasak na čoveka i patnje koje ove porodice svakodnevno preživljavaju i prenesu poruku da je pitanje nestalih lica pre svega humanitrano pitanje. Izložbom želimo da skrenemo pažnju javnosti na patnje i potrebe ovih porodica.“ – kaže Sanja Ivaniš u ime MKCK.

‘’Pojam empatije je u širu upotrebu ušao preko estetike, i prvobitno se odnosio na osećanje koje prati percepciju umetničkog dela, ili svakog mogućeg oblika uopšte. Pominju se reprezentativne forme lišene sopstvenog života, kojima tek posmatrač pridodaje sadržaj pun osećanja. Tako sagledana, empatija je predstavljala neposredni, gotovo opažajni čin. Za razliku od toga, empatija danas predstavlja širi prirodni i društveni fenomen, i podrazumeva čovekovu sposobnost da se stavi na mesto drugog čoveka kako bi razumeo šta on proživljava i oseća. Da bi to bilo moguće, neophodno je doći u odnos, ili na bilo koji način biti svestan postojanja drugog čoveka i njegovog problema. Jednostavno rečeno, potrebna je vidljivost, što u previše bučnoj i uzavreloj javnoj sferi današnjice podrazumeva mukotrpan i često mučan proces. Pa ipak, sam taj proces pun borbe i neizvesnosti, nikako ne može objasniti kako je moguće da ljudi, koji samo pokušavaju da pronađu svoje najmilije, one kojima se u ratovima izgubio svaki trag, u široj javnosti uporno ostaju nedovoljno vidljivi, i to još toliko dugo. I šta je to što nedostaje. Vidljivost ili empatija. Ili je pak stvar u tome da jednog bez drugog jednostavno ne može biti. Da kao što nema empatije bez vidljivosti, tako nema ni vidljivosti bez empatije. I naprosto je ne može biti.’’ – Vladimir Milćević