Sara Knežević: Osećam da odrastam

1 Comments
Osećam
da odrastam
Ja, večiti sanjar
Rasuta 
na hiljadu strana
Sa glavom u oblacima
Sa svim idealima
Preterano razmišljam
U realnom svetu
Zbunjena
Bez fokusa
Jaka
A Osetljiva
Uplašena
Uspavana
Potrošena
na pogrešne stvari
i ljude
Lomim se
Skupljam se
Sastavljam se
Obnavljam se
Opraštam se 
od svega što nije moje
Odlazim
od svega čija nisam
Tragam
Učim
da prihvatim svet
i sebe
i da u svemu tome
ne izgubim ono što jesam
Ono što sanjam
i čemu se nadam
Ono u šta verujem
Ono čemu se molim
Ono zbog čega se borim
Ranili su me
I ranila sam
Ostavljali 
I ostavljala sam
Nepromišljena
I grešna sam
Sebi najteža
Najgora
Sebi potrebna sam
Srećna mirna
i stabilna
Da bih i drugima bila
Dosta je sedenja u mestu
Dosta je jadikovanja
nad sopstvenim životom
Dosta je razmišljanja o budućnosti
Dosta je proživljavanja onoga što još uvek ne dolazi i ko zna da li će doći
Dosta je slika i scena u sopstvenoj glavi
Dosta je opterećenosti 
Dosta je gubljenja sadašnjosti
Dosta je prošlosti
Priznajem se
Svemu i svima
U suzama
Priznajem se
Samoj sebi
I sa devojčicom 
koju iznutra nosim
Gledam ka nebu
Molim za snagu
Molim za oproštaj
Molim za spas
Umorna sam
I nikad svesnija
da ovaj svet
i ovaj život nije onakav 
kakvim sam ga zamišljala
Umorna sam
Osećam da odrastam
Ovu pesmu ovde ostavljam
I ovako detinjasta
I ovako odrasla
Sakrivam bol
Izlazim na ulicu
I govorim da
Dobro sam.

1 коментар: