Kristina Kljajić: Ti ne znaš kako sam te želeo

Ti ne znaš kako
sam te želeo
po
uskim stajalištima
strmim putevima
čekaonicama
prolazima prepunim meteža
kako sam želeo
plava jutra
plave kutije cigareta
plavu kosu
i časopise Kinoteke
u moj život
ti si unela
toliko ženstvenosti
da ću morati da je
brišem sa podova
stružem sa zidova
spiram iz pora
toliko je toga
bilo u tvojim pokretima:
Kako je moguće
da te neko
nije mogao voleti
je li imao pola srca
trećinu glave
je li bio potpuni ludak?
Uvukla si se
vešto u sve moje
dok si demantovala
rekla si:
Ja nisam ovoga vredna
Ja sa ovim nemam veze
a ja sam te gledao
i umorenu
i neispavanu
sa podočnjacima
ispod tih
mačijih očiju
jer si dolazila
smrznuta
nemoćna
jer si izgedala
kao junakinja
nekog francuskog filma
jer sam gledao i udisao
kožu tvog
golog vrata
tvoju golu
divlju dušu
i nisam znao

šta ću od sebe.



Нема коментара:

Постави коментар