Muzej savremene umetnosti: Izložba „Čistač“ kao metafora za oslobađanje prošlosti, svesti, spiritualnog i fizičkog


Povodom otvaranja dugoočekivane retrospektivne izložbe „Čistač“, jedna od najvećih srpskih umetnica Marina Abramović se nakon 44 godine obratila domaćoj javnosti i poželela im dobrodošlicu na izložbi koja prikazuje najznačajnija dela njenog bogatog opusa. Ljubitelji umetnosti će od danas imati priliku da posete izložbu koja traje do 20. januara 2020. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Autorka se obratila prisutnima u 6.23 časova, u skladu sa konceptom same izložbe u kojoj u zoru „čisti“ svoju umetničku karijeru i iz svoje arhive izvlači najbolje i najzapaženije radove. Pored nje, na konferenciji su govorili v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Slobodan Nakarada, kustos Dejan Sretenović zaslužan za koncept izložbe Čistač u Beogradu, saradnik na Beogradskoj fazi izložbe Jerko Denegri i koreografkinja Linzi Pajsinger koja je zadužena za reperformere.
 „Nije zastrašujuće skočiti, ni poleteti. Možete skočiti sa oblakodera, ako želite. Opasnost počinje kada treba da dotaknete tlo. Pre 44 godine, kad sam napustila ovu zemlju, skočila sam. Letela sam sve vreme od tada. Danas osećam da počinjem da dotičem tlo. Topla dobrodošlica koju ste mi priredili ublažila je to što je moglo da bude katastrofalni pad“, rekla je autorka o svom povratku u Beograd, i dodala:
„Balkan je prisutan u mnogim mojim radovima, a u ovoj sredini sam naučila i tri jako važne stvari. Prvo, od bake sam naučila sve o spiritualnosti, jer sam kao devojčica često odlazila u crkvu sa njom. Od oca sam naučila sve o hrabrosti, a od majke sam nasledila vojnu disciplinu. Kombinacija te tri stvari me je učinila jakom i spremnom za svet, tako da na mom putu nije bilo prepreka. Nikada se nisam osećala drugačije zbog toga što sam odavde ili zbog toga što sam žena“, navela je autorka.
Izložba „Čistač“ je prva velika evropska retrospektiva Marine Abramović. Premijerno je prikazana 2017. godine u Modernom muzeju (Stokholm, Švedska), a zatim je putovala u Luizijana muzej moderne umetnosti (Humlebek, Danska), Heni Onstad Kunstsenter (Oslo, Norveška), Bundeskunsthale (Bon, Nemačka), Fondaciju Palaco Stroci (Firenca, Italija) i Centar za savremenu umetnost (Torun, Poljska). Izložba u Beogradu je poslednja stanica na turneji i nosi poseban značaj jer predstavlja povratak umetnice u grad svog rođenja gde je započela karijeru i gde je poslednji put samostalno izlagala 1975. godine, u Salonu Muzeja savremene umetnosti.
Iako je Čistač retrospektiva mojih radova, nikada neću otići u penziju, i mislim da ću umreti radeći. U svom manifestu kažem da umetnik nikada ne sme da bude idol i da je delo uvek važnije. Kada govorimo o nazivu izložbe, za mene je čišćenje metafora – čišćenje prošlosti, svesti, spiritualno i fizičko čišćenje. Dolaskom ovde shvatila sam da naziv čistačica zapravo zvuči mnogo bolje nego čistač“, izjavila je kroz smeh Marina.

Izložba hronološki prati sve faze kompleksne pedesetogodišnje karijere Marine Abramović – od ranih slikarskih i konceptualnih radova, preko solo performansa i zajedničkog rada sa Ulajem, do kultnih radova iz samostalne karijere Abramovićeve.
Kroz ovu retrospektivu, koja ima pre svega edukativni karakter, publika će moći da pogleda više od 120 radova (slike, crteži, objekti, fotografije, audio i video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa), antologijska dela umetnosti performansa (serija Ritam, Lips of Thomas, Relacioni radovi, Prelazak preko noćnog mora), kao i dela koja su obeležila njen recentni opus (Balkanski barok, Sedam lakih komada, Umetnik je prisutan).
Pre odlaska iz Srbije, Marina Abramović će susret sa domaćom publikom imati i na predavanju zakazanom za 28. septembar ispred MSUB.
„Nikada nisam čula da je neki vizuelni umetnik govorio uživo pred više od 6.000 ljudi. Veoma sam uzbuđena zbog javnog predavanja i susreta sa publikom, koji će predstavljati svojevrsni umetnički Vudstok“, završila je umetnica.
Izložbu „Čistač“ organizuje Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uz podršku Vlade Republike Srbije, dok je producent Moderni muzej (Stokholm), u saradnji sa Luizijana muzejom moderne umetnosti (Humlebek) i Bundeskunsthale (Bon).
Platinum sponzori izložbe su Wiener Städtische Wechselseitiger Versicherungsverein i Wiener Städtische osiguranje a.d.o Beograd. Zlatni sponzori su Erste Banka i ERSTE Fondacija, a srebrni sponzori NCR d.o.o, Soravia i Radisson Collection.

#umetnost i kultura #insp.

Нема коментара:

Постави коментар