Kristina Kljajić: Ožiljci

Rekao je da postoji
nešto
između mora i njega
nešto Jadransko
plavo
duboko
što nas povezuje
Rekao je da je
pijac
u Trebinju prelep
i da sam ja
jedina žena
sa kojom može
da se priča o umetnosti
i da se voli do kostiju
Rekao je još
da imam
veoma staru dušu
i da smo se upoznali
još pre
dok sam bila sirena
a on mornar
Ja sam rekla
da imam ožiljke
da pokušavam
da zaoblim
oštre ivice karaktera
da potisnem
poigravanje
muškim egom
ženskom sujetom
patnjom koja
nagriza srce
da moram da prestanem
da mislim
samo na sebe
i sanjam samo
za sebe
i da postojim sama
Rekao je da postoji
nešto
između mora i njega
da čezne za
mojim glasom
kao stari mornar
za talasima
koje čuje
u starim školjkama
da me je zavoleo
tako
duboko
da sam mu se
uvukla u krv
Dok je izgovarao
moje ime
zastao je kod
drugog slova
r
se zaplelo u grlu
i skotrljalo niz kičmu
odjednom
ožiljci su
manje boleli.




Нема коментара:

Постави коментар