Brankica Veljković: Da sam se ja pitala

Da sam se ja pitala
Naši razgovori bi još trajali
Menjali bi se samo dani
Sobe i ulice
Kafanski stolovi
Izlozi
I prolaznici.
Da sam se ja pitala
Ti bi bio moja
Prva i poslednja stanica
I ne bi bilo potrebe
Napuštati snove
Ni zbog čega.
Da sam se ja pitala
Sve pesme bi otišle
U najtamniju šumu
A mi bismo zauvek hodali
Jedno kraj drugog.