Lejla Kašić: Srećan kraj

Izobličila sam perspektive
umislila da mogu proširiti
granice prijateljstva
na teritoriju ljubavi,
spustila štit
i pokorila se,
konačno odabrala samo jednu stranu –
ranila sam sebe na smrt
kukavički
i mlako
do sada boreći se
na oba fronta,
dajući ti moć
da odlučuješ o mom srećnom kraju.
Odlučila sam da igram
na sve ili ništa.
Bio je to manifest straha,
jeza od pomisli
da ću biti
nedovoljna.
Odbijena.
Ostavljena.
Sišla sam s uma,
odrala sopstvenu kožu
tebi na oči
pokazala koliko si, zapravo,
zariven u ovo meso,
u ove koske.
Otkrila se do stida,
pokazala
koliko je sve u meni
minirano,
razneseno,
saznanjem,
priznanjem
da ovih deset prstiju
jeca,
ciči,
za svime što ti jesi.
Na koncu,
moj strah se otjelotvorio u
mrtvom dubokom
ćutanju,
u beznadi
tvoje suzdržanosti.
Oči su mi progledale,
shvatila sam da je
najusamljenije mjesto na svijetu
naš zagrljaj,
jer u njemu
grlim samo ja.
Ostala sam sama
na opustošenim,
razorenim frontovima.
Izgubila sam tebe –
prijatelja i ljubav,
ali sebe sam
dobila nazad
i ne postoji
srećniji kraj.


Нема коментара:

Постави коментар