Nikola Đorđević: Ja ipak možda ne mogu sve sam

Znam da je tog jutra trebalo
da se probudim
i da slike više ne budu crno-bele
da se pomeraju
udišu vazduh
žive,
da me posavetuju druge ruke
da se nasmejemo uz pivo u tri popodne
da malo više verujem da će sve biti dobro.
Tog jutra mi je život posebno bio potreban
zbog svih izlazaka sunca
popodnevnih dremki
i kratkih noći bez rumenila u obrazima
zbog
blata na nogavicama
igre u kosi
mirisa na džempere koje sada ja nosim
zbog zaborava
da samo jednog leta nisam bio srećan.
Trebalo mi je malo više zagrljaja
razgovora o sadašnjosti
slušanja onih reći kojima nikome nema smisla citati osim tebi.
Trebalo mi je da je neko zbog mene manje tužan
i da manje brine zbog svih nas
kada se meni više ne putuje.
Ja ipak možda ne mogu sve sam.




Нема коментара:

Постави коментар