Tri godine kasnije.
Čitamo se, gledamo, upoznajemo, samospoznajemo, menjamo, rastemo.
I ove godine svodimo račune, pravimo restrospektive i svečano zaključujemo...
Ove godine svečano zaključujemo da nema zaključka.
Mi smo to što jesmo 31. decembra i isto to ćemo biti i 1. januara.
Šta je važno da ne budemo?
Važno je da ne budemo daleki sebi, važno je da se znamo, važno je da se volimo, važno je da se (samo)prihvatamo.
Važno je da znamo da sve prođe, da ćemo se od svega oporaviti, popraviti, prevazići, prerasti, i da ćemo nastaviti.
Važno je da grešimo, važno je da ponavljamo greške, važno je da nekad ne naučimo iz svojih grešaka, važno je da naučimo da oprostimo sebi.
Važno je da znamo da sve prođe, da ćemo se od svega oporaviti, popraviti, prevazići, prerasti, i da ćemo nastaviti.
Važno je da grešimo, važno je da ponavljamo greške, važno je da nekad ne naučimo iz svojih grešaka, važno je da naučimo da oprostimo sebi.
Zapisujemo sebi velikim slovom (samo)Prihvatanje.
Zapisujemo sebi velikim slovom Nastavljanje.
Zapisujemo sebi velikim slovom Opraštanje.
Kada smo se (samo)prihvatili, nastavili i oprostili, vreme je za šljokice, tapat potpetica i zagrljaje.
Grlite jako, iskreno i bezrezervno.
Grlite za budućnost.
Vaša Milica
#insp. #moda
Нема коментара:
Постави коментар