Noćas je kiša
ukrala tišinu ulicama.
Melodično kaplje,
po ohlađenom asfaltu.
Sve se stapa
u jednu veliku baru.
Koja liči na
refleksiju kosmosa,
u tvojim očima.
Noćas su oblaci mekši,
a nebo teže.
I sve je bliže tlu,
kao da želi da se pripije,
obgrli ili stopi.
Tako nežno,
pomalo melanholično,
veoma nostalgično.
Nedostajuće vape
jedno za drugim.
Noćas sam ja,
možda taj otežali
ispunjeni oblak.
Koji bi se sručio,
na tvoje meko tlo.
Sve dok se ne upijemo.
ukrala tišinu ulicama.
Melodično kaplje,
po ohlađenom asfaltu.
Sve se stapa
u jednu veliku baru.
Koja liči na
refleksiju kosmosa,
u tvojim očima.
Noćas su oblaci mekši,
a nebo teže.
I sve je bliže tlu,
kao da želi da se pripije,
obgrli ili stopi.
Tako nežno,
pomalo melanholično,
veoma nostalgično.
Nedostajuće vape
jedno za drugim.
Noćas sam ja,
možda taj otežali
ispunjeni oblak.
Koji bi se sručio,
na tvoje meko tlo.
Sve dok se ne upijemo.
Нема коментара:
Постави коментар