Štitim ja tebe,
Ovako, iz okova zadimljenih zidina,
Štitim ja tebe kako se jedino može,
Pevam ti dok spavaš,
Dok zadireš pogled u bezdan s prozora,
Pevam, za tvoju ogromnu dušu,
Koračam između pustara u središte uvezane hartije,
U središte sakrivenih ispovesti,
Gde posežeš kada si sama,
Gde pobegneš, kada hoćeš da si mala,
Da pahulja ružne stvarnosti ne pokriva,
Grejem tu nepokolebanu divljinu, koja
Doveka me svezala za tvoje dlanove,
Jer, tako i ja sam dobro,
I beskrajno smo zdravi,
Kao krin u razuzdanom vrtu,
Štitim te, u rečima
Koje ti nose bolju sudbinu od ove
U kojoj nas vitlaju sile van kontrole,
U kojoj smo zatočenici sopstvenih prostora,
U kojoj nas ganjaju ako smo slobodni...
Štitim ja tebe, jer ti ćeš ionako
Štititi sve drugo.
Нема коментара:
Постави коментар