Hronike jedne Ivane: Poštuj ženu

Veruj
Ništa ne znači
Ruža
Večera
Ili
Skupi poklon
Veruj
Ništa ne znači
Pohvala
Čestitka
Kompliment
Veruj
Ništa meni ne znači to,
Ako me još uvek smatraš
Inferiornijom.
Teško je bilo mojim
Sestrama
Majkama
Prijateljicama
Što su živote dale
Što su perspektive menjale
Horizonte širile
Čak i puške
O rame kačile
U boj išle
I
Umirale
Da bih se zadovoljila
Pogledom na mene
Kao objekat
Kao smešno žensko
Kao nejako čeljade
Veruj
Nisam spremna
Usta da mi slatkorečivim izlivima nežnosti zapušiš,
Jer pramajke
Ne smem da postidim
I
Zaboravim
Kakvo su nasleđe sa kolena na koleno prenosile
Da bih dopustila sebi
Da ga protraćim
Zbog lažnog poštovanja
Na samo jedan dan,
Kada su se borile
Da se za važnost žena
Cele godine zna.
Veruj,
Ništa ne znači pažnja
Ako nije upućena prvo
Mom umu i karakteru
Ako me ne ceniš i značaj mi ne priznaješ,
Ne mogu plodove da kušam,
Iako sam zahvalna,
Ako se nekud smeješ
Mojim pokušajima
Bitkama
Naporima,
Veruj
Moje srce greje
Ako mi način razmišljanja shvatiš
Mozak ravnopravno prihvatiš
Ruku mu pružiš
I
Nikad ne izustiš:
"Šta ti možeš znati? Žena si."
Veruj,
Ništa ne znače
Sve muške taktike ovog sveta
Ženi od karaktera,
Jer se ona seća
Svih praistorijskih bolova
Srednjevekovnih lomača
Mučenih danaka
Krvavih žuljeva
I
Silnih izrađanih junaka
Da bi prihvatila
Nepriznavanje njenog učešća
Važnosti i vrednosti
U svemu što svoj tok na ovom svetu prati,
Veruj
Ništa baš ne znači
Ako cvet ubereš
A smestiš me onamo
"Gde se zna da mi je mesto"
Jer mnogo sam više
Od karijere
Kuhinje
Muža
I
Dece,
Više sam i od same sebe,
Mnogobrojne su mi uloge date
Koje ne traže ništa od tebe
Osim da mi
Nezavisnost priznaš
Jednako me gledaš
I
Ljubiš
Poručujući mi
Da žena nije nešto što ikoga ugrožava.
Veruj mi,
Od majke si došao
Ženu si izabrao
Ćerku stvorio
I
Nećeš biti manje muškarac
Ako iskreno,
Svakog dana,
Poštuješ to.

Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар