Ja ne bih više govorio
ne bih ni pokazivao rukama
samo bih umorno trepnuo
nekoliko puta
dok sebi ne priznam da je kraj

posle bih otišao u šetnju
poznajem dobro ove ulice
i ovo unutra što grize i izjeda telo
što dušu proždire i povraća
što na svaku pomisao budi suze i strah

i ja sam valjda
nečije prokletstvo
i ja sam valjda nečije jecanje posle ponoći

ali ja bih samo da su svi srećni
i svi dobro
jer ja sam srećan kada su oni koje volim
živi i čekaju da se vratim iz šetnje.