Ognjenka Lakićević: Noćna kretanja

0 Comments
Iz zbirke ''Vodič kroz požare''
Ne mogu da ti napišem pesmu
premalo je samoglasnika
u tvom imenu
da bi ono opstalo u pesmi
kakva su to uopšte imena
koja se završavaju
na suglasnik koji grebe
kao mešavina tona i šuma
pisala bih ti pesmu svakako
samo
ne znam odakle da počnem
one noći kad si nestao
zidovi u stanu počeli
su nekontrolisano da niču
a ja
nisam mogla
da ustanem iz kreveta
nisam mogla da ih sprečim
odlučivala sam u ime svih
prisutnih predmeta
previše odgovornosti
u periodu kad sam bila nepodobna
frižider je hteo da ode
ja sam ga ignorisala
ali u begu se zaglavio
među novoizrasle zidove
i odlučio da umre
kasnije sam osetila žaljenje
praćena neshvatljivim šumovima
tumarala sam kroz stan
u retkim trenucima
kada bih skupila snage da ustanem
videla sam aktivnosti koje
ne bih umela da opišem
ne znam da li je bilo stvarno
tih noći
groznica me nije puštala
mucala sam u sebi
čista osećanja
bez jasnih misli
sećanja su nailazila:
tvoje visoke jagodice
neiskreno lepi zubi
nežnost kao najfiniji prah
postojana temperatura kože
čije je odsustvo promenilo sobu
toliko da sam prestala da spavam
ti nisi duh koji po stanu pomera stvari
i kreće se kroz lavirint izniklih zidova
ti si duh kojeg hranim
oduvek sam se plašila
da ću umreti sama
na napuštenom mestu
ali sad znam da postoji gore
dešavalo se da mi nešto ispadne
na pod
bila sam letargična toliko
da me je mrzelo da podignem
kasnije nije moglo da se hoda
sve je bilo prekriveno stvarima
ponekad se noću
pretvaram u sirenu
gmižem preko stvari na podu
udaram o zidove
molim da mi se vrate noge
mogu da napišem pesmu o tebi
al' radije ne bih
svako koga sam ikada volela
pretvorio se
u morsku penu.

Нема коментара:

Постави коментар