od baršuna
i tvoj jesenji glas od čistog somota
a opet morski
a opet smiren i snažan
i nežan
kao vreli pesak
Moja leđa sa urezanim
putevima svile
i nemoći i ludosti
krivudavo je i prevrtljivo
sve oko mene i u meni
Ukrali su nam leto zar ne vidiš?
Zar ne znaš?
Očajnički se zaljubljujem u sebe
samo kad nešto
kipi i puca
gori pod nogama
peče u rebrima
samo ako mi neko parče
tako snažno nedostaje
Izmisliću disanje bez pluća i škrga
stvoriću načine za bežanje
i razloge za ostajanje
samo ako jako poželim
samo ako obećaš slobodu
urezanim putevima nemoći i tuge
na beloj koži leđa
samo će tada vladati
mir
i biće nas briga iako su ukrali leto
jer ja sam dužna sreću i more
sebi i onima koje volim.
Нема коментара:
Постави коментар