Mene su ka tebi vodila
traljava iskustva
mrtve nade
osrednje strasti
studeni dodiri
potištenosti
nikada obučene haljine
čuvane za posebne prilike
uzaludni pokušaji da volim
i budem voljena bez mjere
naljubila sam se
navoljela sam se
nagrlila sam se
loših i pogrešnih
dovoljno da hirurški precizno
znam šta želim i trebam
i sve što želim i trebam
bilo je sasuto
u te tvoje oči
pripitomljene zvjeri
i sve želje svele su se na jednu:
da nikada ne odeš.
Mene je život vodio ka tebi
a tebi je moja pažnja smetala
moja nježnost te grebuckala
moja ljubav bila pregolema
a ti si se hladio kao večere
dok smo te čekale ja i želja
da vodimo ljubav
vodimo razgovore
vodimo pse u šetnju
ređao si odlaganja kao izgovore
koje sam gutala sve dok nisi otišao
stvarno
izistine
isprave
zavazda
tako lako
kao da naručuješ viski
tako lako
kao da oblačiš kaput
tako lako
kao da me svlačiš
tako lako
jer ti nisi, kao ja, zatrovan iskustvom
voliš tek prvi put
nemaš s kim da me uporediš
tebe ne zabole mjesta na tijelu
na spomen nekih imena
ne streseš se kada na radiju počne neka stvar
ne štrecneš kada u prolazu zamiriše baš onaj parfem na tamo nekoj osobi
nisi ti kriv
mene je sve vodilo ka tebi
a tajming se zajebava
pa ti dođem ko nedonošče
isporučena prije vremena
prije zrelosti
prije muškosti
prije mudrosti
tebi je lako da odeš
nisi se ti
naljubio
nagrlio
navolio
loših i pogrešnih
da bi znao kako se lako prepoznaje
a teško ostavlja
prava žena.
 |
| Foto: Marta Bevacqua |
Нема коментара:
Постави коментар