Kako očekuješ da te svet razume,
Ako ne želiš ništa da kažeš
Ako ne želiš ništa da pokažeš
Ako ne želiš svim svojim glasom da vikneš
Kako si tu
Kako postojiš
Sa svim svojim
Dobrim i lošim stranama,
Vrlinama i manama,
Kako očekuješ da te ljudi razumeju
Ako ne govoriš ono što misliš
Ako ti se ne slažu reči sa delima
Ako ćutiš i u sebi preživljavaš?
Shvati,
Nije loše nekad planuti
Izvređati
Vrištati
Čupati kosu sa glave
Plakati,
Ako nakon toga može da se ustane
Ako može nekome da se kaže koliko je zaboleo
Koliku je ogrebotinu naneo
Ako se zatraži objašnjenje,
Ljudi su teški jer ne žele da komuniciraju,
Pusti ih,
Imaj svoje slobode
Neka one govore i neka zahtevaju,
Jer ne možeš se pred drugim bićem poniziti ako to ne želiš
I
Niko te ne može uniziti ako mu to ne dopustiš,
Shvati,
Da bi te razumeli
Moraš i ti da deliš
Moraš i ti da razumeš
Moraš i ti da osetiš,
Ne smeš da se gušiš u neizrečenom
Ne smeš da se bojiš svoje snage,
A ni slabosti,
Osećajno biće si
I
Kao takvo,
Prihvati -
Izlazak iz ljušture
Govor o onome što želiš i ne želiš
Prekidi, razdvajanje i sastajanje,
Sve to mora da boli.
Ne prolazi kroz život
Ne dodirujući ga,
Ne zahtevajući ga,
Ne osećajući ga,
Nisi kukavica čak i u momentima kada jesi,
Da bi te svet razumeo
Da bi te svet čuo,
Moraš glavu visoko da držiš
Moraš da dišeš i kada ti do disanja nije
Moraš da se krećeš i kada ti je teško korak da napraviš,
Jer svet ne staje ako ga negiraš,
Igra sa tobom ping-pong i na kraju te ispije do kraja,
A ti,
Ako hoćeš da te neko čuje
Ako hoćeš da te neko ozbiljno shvati,
Ako želiš nekog da ti ogrebotine noću miluje,
Da ih se ne gadi dok ih nežno ljubi,
Ako želiš da te neko voli zbog onoga što jesi;
Stegni onda zube
I
Progovori.
Kako očekuješ da te svet razume
Kako očekuješ da te ljudi razumeju,
Ako te je strah da se podeliš i kažeš ko si?
Da bi prošlo, da bi sazreo, da bi se našao -
Mora da boli,
Ali će proći;
Imaj hrabrosti.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар