Za tebe je bio vezan čitav jedan odisejski kompleks
tvoji dolasci su čudno zazidani u moju kičmu
ona je puna vučijeg laveža i senki primorskog drveća
brodovi su sporo odlazili
žena u podnožju zidina je radila u bašti
bila sam nostalgična još kad si došao
ti znaš da bolujem od bovarizma
i da imam odvratnost prema konceptima ljubavi
koji žive moji poznanici
sve je čudno i surovo
toliko da jedva čekam da odeš
znaš li da nemam kuću
sve dok se ne oslobodim usađenih strahova?
Нема коментара:
Постави коментар