Milena Nikolić: Kad dođe jul

Jul se lepi pod prstima

Lubenice i ulja za sunčanje

Usijana koža

Usijane glave

Naša mladost gotovo opipljiva

Ti kažeš da te dižem iz kome

A meni se baš noćas umire

Od smeha

Od vina

Od srca

Beogradske noći su najduže

U ovo doba godine

Al' plaši me da ipak nemamo vremena

Moj strah od propuštenih šansi

Jači je od svega

Šta ako se mimoiđemo

Negde između klubova i kafana

Negde između kafa i koktela?

Možda nam je noćas jedina šansa

Stegni me jače

Ja brzo klizim kroz prste

Kad dođe jul.



Нема коментара:

Постави коментар