Tekst: Milica Golubović

S predumišljajem sam zaobišla pisanje novogodišnje kolumne u decembru i sada kada je euforija splasnula, lampice svetle skraćeno radno vreme, želje su (re)definisane, odlučila sam da je trenutak za novogodišnje obraćanje i svečano zatvaranje još jedne kalendarske godine.

Sa velikim slovom K - Kalendarske jer je važno da negde sebi kažemo da to što je Zemlja napravila krug oko Sunca ne znači da i mi moramo da završimo svoj krug. Usput sebi zapisujem note to file: u redu je imati svoje krugove, vremenske dimenzije, paralelne koloseke i mimo ovih propisanih.

I zaista, sa ovakvim predubeđenjem i samoobjašnjenjem 31. decembar je bio upravo to – dan u kalendaru, jedan dan u kalendaru, ruku na srce rasterećen, u dobrom društvu i uz celodnevnu pratnju proseka, ali na kraju dana/noći samo to, još jedna noć u Beogradu kada se pozivanje taxija pretvorilo u neplanirani after-party uz blagu nervozu i mnogo negodovanja. Sve toliko poznato, predvidivo... oslobođeno očekivanja, naboja, jedan dan u kalendaru kakav sam baš želela da bude.   

U nadi za tim najboljim, januar provodim ležerno, čitajući knjige, skrolujući omiljene blogove, zapravo ne radeći ništa „pametno“. I tako naiđem na tekst o dosadi, sam naslov me odmah privuče - dosada je koncipirana kao neka vrsta luksuza koja je danas društveno neprihvatljiva, jer zaboga kako vam sme biti dosadno kada uvek ima toliko toga da se radi. U trenutku shvatam da ne mogu da se setim kada mi je poslednji put bilo dosadno neradeći ništa, a vrlo lako sam se setila koliko puta mi je bilo dosadno radeći nešto. Odmah sledi upozorenje ako uđete dublje u ovu temu šta je zapravo dosada i zašto je ona danas zabranjena - otvoriće vam se Pandorina kutija sa mnogo filozofskih objašnjenja, teorija i raznoraznih rešenja za ovaj „problem“. Zato vam ja ovde ostavljam quick fix koji glasi – zavolite dosadu, zavolite taj „luksuz“ koji imate da vam bude dosadno. 

Ilustracija: Marija Pecić

I tako ovog decembra u januaru želim vam ne sve što poželite već sve što vam je potrebno. Ostavite sebi malo belog platna, onako neplanski.

Za sve što (tek) dolazi,
Vaša Milica