Viktorijina pisma: Puštam te da budeš - ti

26/05/2015 02.03 ONA
                                                            
Ja čak i ne znam gde si. Ne znam ni da li si stvaran, jer iako sam te možda već srela, mislim da te neću prepoznati kada budem ugledala tvoj lik. Ali hoću prepoznati tvoju dušu, jer telo je samo njena maska, gard, koje ćeš preda mnom zbaciti.
Prikrivanju će doći kraj. Od tog trena nastupiće uzajamnost, suočavanje sa skoro pa kompletnom integracijom, jer ipak potrebno je zadržati nešto svoje, neku tajnu veštinu kojom ćemo na tren uteći, a onda nam se ponovo vratiti.
Ponovo izgubljeni, pa nađeni.
Jer volela bih da me učiniš nepreglednom.

2.17 ON

Čuješ li me?
Čuješ li poziv k tebi u ovoj kasnoj noći?
Ne zovem te nikako drugačije, nego vibriranjem ove mreže koja je na nas bačena, kako bi nas uvukli u čamac, a potom vratili u ove talase koji će nas odneti sve dalje i dalje. Od svih, pa i od nas samih.
Da li ti to odgovara?
To što prepuštam plimi da nas nosi, a oseki da nas izbaci na obalu? Što dopuštam taj teror Boga mora nad nama, Neptuna ili Posejdona, svejedno je kome, jer želim da im pripadamo?
Morski talasi i odnose i donose, a u njima bih želeo da utopim svaku svoju zamisao o tebi, sa tobom.
U meni nemirni valovi tuku, otkad mi se tvoj čamac života umalo izgubio sa radara.

06/06/2015 1.44 ON

Slušaj me!
Ne mogu ti reći sve. Nikada možda neći imati ni vremena da ti ispričam sve svoje priče. Makar ne one koje će učiniti da ti zvučim kao gladijator, željan krvi i opstanka. Možda ne ni one u kojima sam nipodoštavan do te granice da sam morao da molim da se obrati pažnja ne samo na mene, već i na moje bližnje.
Da, bilo je teških, ali i veoma srećnih vremena, ali neću imati kada da ti ih sve prepričam.
Dugo sam čekao ovaj trenutak. Ti kraj mene. Bilo je, da, suviše tišine, suviše reči razmenjenih bez glasa. Treptaja očiju. Širenja zenica od zadovoljstva.
Bilo je. Ali sad je trenutak da te osetim, čujem kako dišeš. Želim da ovu prvu noć susreta provedemo u zagrljaju. Da te držim. Da te njuškam, udišem miris tvoje kose.
Ne bih vodio ljubav s tobom ove noći. Samo bih te obožavao. Da ti upiješ osećaj mog mesa na tvojoj koži. Da mi uzmeš dlan i poljubiš ga, a onda bih te pomilovao po licu. Šapnuo koliko sam čeznuo za svim ovim.
Dugo te očekujem...

''Domestic'' by VASSO
17/06/2015 2.15 ONA

Volim ove naše kasnonoćne sastanke. Nedogovorene, a ipak se odigravaju s vremena na vreme.
Umesto tebe, tu je jastuk, i zamišljam da su to tvoje grudi, na koje položim glavu.
Zatim zamišljam kako mi prstima čačkaš kosu, a to inače ne volim niti dopuštam da mi iko radi. Ti samo.
Volim ovaj osećaj kada samim udahom mislim kako i ti udišeš, kako ti poklanjam poljubac na mestu gde je srce, koje bih uvek da ljubim.
Oh, čudno je kako ti nekako i čujem glas, kako se probija kao kroz memlu.
Glas ti nisam čula, čini mi se, čitavu večnost.
Pričaj mi.
Pevaj mi.
Smej mi se.
Zaspi tu, podamnom, dok se ja otapam i pretvaram u retku supstancu, čiji katalizator konačno počinje da deluje.



05/07/2015 10.38 ONA

Postoji toliko toga što bih ti volela reći. Što bih ti volela napisati. Toliko inspiracije. Želja. Neizrečenosti, nepotpunih izjava ljubavi.
Nisi ono čemu težim, a opet ti se vraćam.
Opet, jer mi u misli svraćaš.
Ustvari, iz njih i ne izlaziš, jer si neko moje pribežište.
Ima puno ovakvih tekstova, i koje sam čitala, i koje sam pisala na temu šta bih volela s tobom, ali svi se svode na jedno: volela bih tebe!
Možda jeste nepotpuno, ali ipak nešto jeste. I ne tišti me kao pre šta je, jer nekako otkad smo ponovo tu, znam da sam to ja, i da je to deo mene, da si i ti deo mene.
Možda si iluzionaran, ali neću te dirati. Nekako sam to prihvatila, takvu sebe, i odjednom sam se, osetila jačom, potpunijom.


16/07/2015 ON

Hej, pa ti si tu! - uzviknuo sam.
Pa pogledaj me! Obrazloži zašto si se izgubila u vremenu! I kako to da sam te ponovo našao, a da prethodno nisam ikoga pitao za tebe? Jesi li htela da mi usadiš neku sumnju u tebe? I u šta je to trebalo da posumnjam? Jesi li ipak svo ovo vreme bila iluzija, koja je iščezla kao pena njenim otpijanjem s vrha krigle piva?
Već su prošli dani od mehursanja. I to ne samo dani - godine! A znaš li šta je to mehurisanje? To ti je ona opna, providna, koja kao da služi da te učini prividno sačinjenim radi trajanja, a jednim dodirom nečijeg prsta se pretvaraš u raspuklotinu, i niko te neće više videti, jer nijedan mehur nije isti.
I tako ispahneš.
Zato si i bežala svo ovo vreme, zar ne? Da, sada shvatam. Ustuknula si da se tvoja opna ne bi ogrezla o kakvu površinu, a ja sam već izašao iz nje. Znaš to. I znaš da ću ja rado biti taj kamen o koji ćeš se spotaći. A zatim te i pridržati od daljeg pada.

04/08/2015 12.54 ONA

Verovaću ti. Ne zato što sam ti već jedanput ukazala poverenje. Ne zbog nečeg što je bilo, ne tako davno, u nekoj dalekoj zemlji u kojoj smo oboje živeli.
Verovaću ti, jer smo nekada bili jedno.
Saznala sam sve što se saznati može.
I i dalje te želim.
Sagledala sam sve statistike, grafikone, sve tačke preseka, sve krive ponude, tražnje, i izveštaji ukazuju da si ti ostvarivi cilj.
Sve moje tišine se stropoštavaju u jedan snop zvuka.
Pođi sa mnom.
Možeš da me vodiš, a ja ću da te pratim.
Težim za tobom ujutru. Prva si mi misao.
Težim za tobom tokom dana, svakog časa.
Težim i za tobom uveče, pred spavanje, kada nisi uz mene.
I puštam te, da budeš to što jesi.
Ne želim te drugačijeg.

Nastaviće se...
Viktorija Ćirić

3 коментара:

  1. Prelepo. Prosto prelepe reci...

    ОдговориИзбриши
  2. Nešto slično nisam odavno pročitala. Svaka Vam čast. Oduševljena sam, kao da ste iz mene izvadili sve što osećam i napisali to svojim rečima. Nadam se da ćete nastaviti sa pisanjem ovih pisama i željno ih očekujem! Želim Vam puuuuno sreće i divnih trenutaka u životu. :3

    ОдговориИзбриши