Avangarda.
Posleratna moderna.
Dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka.
Postaje neprihvatljivo da se na svet gleda isto kao i pre Prvog svetskog rata.
Svet je nov, obrušen, izranjavan, surov, miriše na barut.
Sa ljudi su istrugali dobrotu, plemenitost, veru.
Avangarda.
Bunt.
Revolt.
Inovacije.
Provokacije.
Vreme ispred vremena.
Oštra, ogoljena misao, britke reči, fatalni ishodi.
Svet više nema vremena za štrikanje društveno prihvatljivih redova, izraza, načina ponašanja.
Svet više nema vremena da se plaši. Da brani vaspitanje, poniznost, tradiciju sa povezom na očima, razumevanje po cenu sopstvenog ponosa. Da poštuje one koji ne poštuju njega. Poštovanje stiče čovek, a ne uzrast ili titula.
Književnost, slikarstvo, moda, i celokupna umetnost vodi rat sa kritičarima.
Novi rat vodi se između avangarde i konzervatizma.
Eksperimentisanje širi granice slobode.
Crnjanski poredi prostitutke koje u naručjima teše ratnike, žrtve, sa Bogorodicom koja u naručju drži Isusa.
Skandal. Šok. Osude.
Namere koje ne može svako da dokuči.
Novi počeci.
I neprihvatanje novih početaka.
Opiranje. Suprotstavljanje.
Oni koji su iskoračili i oni koji stoje. I oni koji podignu nogu u vazduh i ipak je vrate nazad.
Borba slobodoumnih i onih zatočenih nekim izmišljenim moralnim uverenjima.
Borba smelih i kukavnih.
Onih koji glasno kažu sve što im je na umu i onih koji ih utišavaju.
Zbog ovih drugih ni prvi ni drugi ne mogu da dožive spasenje.
Bunt i neposlušnost se izjednačavaju sa nevaspitanjem, nekulturom, nepristojnosti.
Iskazivati revolt jednima je potrebno kako bi preživeli, a drugima se čini degutantno, neukusno i neumesno.
Treba da ćutiš, čak i po cenu samopoštovanja.
Da se ne opireš gadovima.
Da klimaš glavom smradovima.
Sledbenici avangarde zverski napadaju usvajanje tuđe slike pravilnosti sveta.
Buđenje svesti.
Ironija.
Sarkazam.
Satira.
Pripadnike avangarde proteralo je stado ovaca.
Domanovićeva pripovetka ''Vođa'' produbljuje smisao novonastalom situacijom i postaje pripovetka stoleća. Svi prate slepog vođu, jer lakše je misliti tuđom nego svojom glavom.
Pozivanje na Tajlorovo: u osnovi svakog evolucionizma i intelektualizma nalazi se borba protiv tradicionalizma i kulturnog partikularizma. Što je neka kultura na nižem stupnjum utoliko su zakoni tradicije jači...
Vreme avangarde, zaključujem, traje i danas.
Neki su odlučili da dođu i odu sa ove planete mirno, tiho i ponizno i prolazno. I ti putevi su potpuno pošteni, a i dostojni onih koji su se za njih odlučili.
Nije uvek ''pametnije ćutati'', neću ''tako bolje proći'', ne treba uvek ''ćutati iz poštovanja''.
To su vam govorili roditelji iz najbolje namere, kako bi vas štitili, ali možete slobodno sami da odaberete način na koji ćete štititi svoje sopstvo i intergitet.
Bunt i revolt nisu odraz nevaspitanja i nepristojnosti, već odraz borbe, hrabrosti, snage volje, i na kraju krajeva, sasvim običnog ljudskog prava na nepristajanje na nešto što ga obeščašćuje i degradira.
Postoji jedna debela linija između nekulture i bunta (ili suprotstavljanja), i ta razlika dobro se i jasno uočava.
Zavadili su se oštrovidi, slabovidi i slepi.
Avangarda poziva na podizanje glasa, promene, pokrete, preispitivanja, proteste, revolucije.
Konzervativci imaju pametnija posla. Ustaju svaki dan u 7, idu na posao, kuvaju ručak, usisavaju, gledaju tv, spavaju, sve po dobro ustaljenoj formi. Sve onako kako su ih naučili.
Ovaj svet više nije sukob religija, nacionalnosti, rasa, generacija, dobrih i loših, pozitivnih i negativnih, već i hrabrih i kukavnih. I vrlo verovatno - prosto nezainteresovanih. Onih za koje je život znak, a ne simbol sa dubljim, skrivenim i metaforičnim značenjem.
Države i čitav svet su u zavadi onih koji smeju i ne smeju. Sukob tradicije i volje. Nametnutog i razumnog.
Prošao je čitav vek, a avangarda je i dalje pravac koji ide ispred svog vremena. Čitav vek se nismo pomerili.
Bunt i suprotstavljanje i dalje se predstavljaju kao neprihvatljivo, nedolično ponašanje, a ne kao neophodno oružje, gard kojim ćemo sačuvati dostojanstvo, kako svoje, tako i svog okruženja, države, sveta.
Ljudi veruju idolima više nego sebi.
Smeli su prihvatljivi samo onda kada se usude da kažu umesto vas ono što vi nikada ne biste smeli. Kada vas brane.
Generacije odrastaju kao štancovane kutije, (ne)svesno vaspitavamo decu da ne misle svojim glavama, a žalimo se ''kakvo je vreme došlo''. Vreme je ovakvo zbog straha od suprotstavljanja, zbog ''imam pametnija posla'', ''pametniji sam kad ćutim'', ''bitnije je šta drugi misle o meni'', ''ne ispravljaj krive Drine'', ''ignoriši, istrpi''...
Govorimo deci da budu nasmejana, ljubazna, da se lepo ponašaju prema starijima, da je stariji uvek u pravu, da govore ''dobar dan'', ''hvala'', ''izvolite'', ''molim'', i tačno, zbog toga odrastaju u divno vaspitane ljude. No, da li im govorite kako da se suprotstave nepravdi, kako da uzvrate na poniženje, nepoštovanje, omalovažavanje, ili jednostavno - glupost? Da li učite decu da ''ne daju na sebe'' , i to na pravi način, kulturno i fino, ali smelo i dobro promišljeno? Da li im kažete da je bunt zdrav i poželjan, da nas pokreće, oživljava, čuva i da je u redu ''imati petlju'', reći svoje mišljenje, znati odgovoriti na bezobrazluk i potcenjivanje, ili jednostavno biti drugačiji u moru karakterno gubavih, licemernih i dvoličnih, ali, naravno, pri tom ne biti prost, nepristojan i nevaspitan.
Kada naučimo decu razliku između bunta i nekulture, nećemo imati ni one koji su ponizni, požrtvovani, i spremni za ''šišanje'', a ni one koji ne biraju sredstva i bezobrazno gaze sve pred sobom da bi došli do cilja, uvereni da su samo oni u pravu. I jedni i drugi su posledice štancovanog vaspitanja i nerazlikovanja ova dva pojma (i jedni i drugi, svako u svojoj krajnosti, misle da bunt mora da se iskazuje nepristojnošću, zbog čega se jedni ne bune, a drugi se ponašaju nevaspitano i neotesano).
Biti avangardan, inovativan, buntovan, uvek za korak ispred, često znači ne živeti u miru, ali znači živeti u skladu - najpre sa samim sobom.
Mislite više o ovom svetu, preispitujte uverenja i razvrstavajte ih na ''tuđe'' i ''svoje'', ''korisne'' i nekorisne'', ''smislene'' i ''besmislene''. Učite decu da misle svojim glavama i da menjaju ovaj svet svojim neustrašivim idealima! Bićete jednog dana ponosni na njih.
U ovom izdanju čitate jednu provokativnu priču Gorana Stojičića i intrigantan članak Vladete Jerotića, koji govori o seksualnoj revoluciji danas. Predivne devojke i žene, gotovo sa svih prostora bivše Jugoslavije, slale su mi svoje radove koji ne prestaju da me inspirišu, oduševljavaju i raduju. Izbor iz poezije govori o našem životu, putovanju i smrti, na jedan neobičan, nesvakidašnji način, ali svakako način koji nas pomera.
Ovo izdanje miriše na novo, na sve ono što će tek da dođe i tek treba da bude shvaćeno.
Sloboda volje ogleda se i u tome da nismo zarobljenici vremena u kom živimo.
Znati da će se još mnogo toga saznati, i da ne može ovaj život da bude, tek tako, crn ili beo, jer je suviše mističan, neshvatljiv, neopipljiv i neistražen da bismo ga uzimali zdravo za gotovo i živeli ga po tuđim nacrtima.
Živite po svom i ne zaboravite da uvek budete dobri ljudi.
Hvala vam na podršci!
Urednica Insp-a
Posleratna moderna.
Dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka.
Postaje neprihvatljivo da se na svet gleda isto kao i pre Prvog svetskog rata.
Svet je nov, obrušen, izranjavan, surov, miriše na barut.
Sa ljudi su istrugali dobrotu, plemenitost, veru.
Avangarda.
Bunt.
Revolt.
Inovacije.
Provokacije.
Vreme ispred vremena.
Oštra, ogoljena misao, britke reči, fatalni ishodi.
Svet više nema vremena za štrikanje društveno prihvatljivih redova, izraza, načina ponašanja.
Svet više nema vremena da se plaši. Da brani vaspitanje, poniznost, tradiciju sa povezom na očima, razumevanje po cenu sopstvenog ponosa. Da poštuje one koji ne poštuju njega. Poštovanje stiče čovek, a ne uzrast ili titula.
Književnost, slikarstvo, moda, i celokupna umetnost vodi rat sa kritičarima.
Novi rat vodi se između avangarde i konzervatizma.
Eksperimentisanje širi granice slobode.
Crnjanski poredi prostitutke koje u naručjima teše ratnike, žrtve, sa Bogorodicom koja u naručju drži Isusa.
Skandal. Šok. Osude.
Namere koje ne može svako da dokuči.
Novi počeci.
I neprihvatanje novih početaka.
Opiranje. Suprotstavljanje.
Oni koji su iskoračili i oni koji stoje. I oni koji podignu nogu u vazduh i ipak je vrate nazad.
Borba slobodoumnih i onih zatočenih nekim izmišljenim moralnim uverenjima.
Borba smelih i kukavnih.
Onih koji glasno kažu sve što im je na umu i onih koji ih utišavaju.
Zbog ovih drugih ni prvi ni drugi ne mogu da dožive spasenje.
Bunt i neposlušnost se izjednačavaju sa nevaspitanjem, nekulturom, nepristojnosti.
Iskazivati revolt jednima je potrebno kako bi preživeli, a drugima se čini degutantno, neukusno i neumesno.
Treba da ćutiš, čak i po cenu samopoštovanja.
Da se ne opireš gadovima.
Da klimaš glavom smradovima.
Sledbenici avangarde zverski napadaju usvajanje tuđe slike pravilnosti sveta.
Buđenje svesti.
Ironija.
Sarkazam.
Satira.
Pripadnike avangarde proteralo je stado ovaca.
Domanovićeva pripovetka ''Vođa'' produbljuje smisao novonastalom situacijom i postaje pripovetka stoleća. Svi prate slepog vođu, jer lakše je misliti tuđom nego svojom glavom.
Pozivanje na Tajlorovo: u osnovi svakog evolucionizma i intelektualizma nalazi se borba protiv tradicionalizma i kulturnog partikularizma. Što je neka kultura na nižem stupnjum utoliko su zakoni tradicije jači...
Vreme avangarde, zaključujem, traje i danas.
Neki su odlučili da dođu i odu sa ove planete mirno, tiho i ponizno i prolazno. I ti putevi su potpuno pošteni, a i dostojni onih koji su se za njih odlučili.
Nije uvek ''pametnije ćutati'', neću ''tako bolje proći'', ne treba uvek ''ćutati iz poštovanja''.
To su vam govorili roditelji iz najbolje namere, kako bi vas štitili, ali možete slobodno sami da odaberete način na koji ćete štititi svoje sopstvo i intergitet.
Bunt i revolt nisu odraz nevaspitanja i nepristojnosti, već odraz borbe, hrabrosti, snage volje, i na kraju krajeva, sasvim običnog ljudskog prava na nepristajanje na nešto što ga obeščašćuje i degradira.
Postoji jedna debela linija između nekulture i bunta (ili suprotstavljanja), i ta razlika dobro se i jasno uočava.
Zavadili su se oštrovidi, slabovidi i slepi.
Avangarda poziva na podizanje glasa, promene, pokrete, preispitivanja, proteste, revolucije.
Konzervativci imaju pametnija posla. Ustaju svaki dan u 7, idu na posao, kuvaju ručak, usisavaju, gledaju tv, spavaju, sve po dobro ustaljenoj formi. Sve onako kako su ih naučili.
Ovaj svet više nije sukob religija, nacionalnosti, rasa, generacija, dobrih i loših, pozitivnih i negativnih, već i hrabrih i kukavnih. I vrlo verovatno - prosto nezainteresovanih. Onih za koje je život znak, a ne simbol sa dubljim, skrivenim i metaforičnim značenjem.
Države i čitav svet su u zavadi onih koji smeju i ne smeju. Sukob tradicije i volje. Nametnutog i razumnog.
Prošao je čitav vek, a avangarda je i dalje pravac koji ide ispred svog vremena. Čitav vek se nismo pomerili.
Bunt i suprotstavljanje i dalje se predstavljaju kao neprihvatljivo, nedolično ponašanje, a ne kao neophodno oružje, gard kojim ćemo sačuvati dostojanstvo, kako svoje, tako i svog okruženja, države, sveta.
Ljudi veruju idolima više nego sebi.
Smeli su prihvatljivi samo onda kada se usude da kažu umesto vas ono što vi nikada ne biste smeli. Kada vas brane.
Generacije odrastaju kao štancovane kutije, (ne)svesno vaspitavamo decu da ne misle svojim glavama, a žalimo se ''kakvo je vreme došlo''. Vreme je ovakvo zbog straha od suprotstavljanja, zbog ''imam pametnija posla'', ''pametniji sam kad ćutim'', ''bitnije je šta drugi misle o meni'', ''ne ispravljaj krive Drine'', ''ignoriši, istrpi''...
Govorimo deci da budu nasmejana, ljubazna, da se lepo ponašaju prema starijima, da je stariji uvek u pravu, da govore ''dobar dan'', ''hvala'', ''izvolite'', ''molim'', i tačno, zbog toga odrastaju u divno vaspitane ljude. No, da li im govorite kako da se suprotstave nepravdi, kako da uzvrate na poniženje, nepoštovanje, omalovažavanje, ili jednostavno - glupost? Da li učite decu da ''ne daju na sebe'' , i to na pravi način, kulturno i fino, ali smelo i dobro promišljeno? Da li im kažete da je bunt zdrav i poželjan, da nas pokreće, oživljava, čuva i da je u redu ''imati petlju'', reći svoje mišljenje, znati odgovoriti na bezobrazluk i potcenjivanje, ili jednostavno biti drugačiji u moru karakterno gubavih, licemernih i dvoličnih, ali, naravno, pri tom ne biti prost, nepristojan i nevaspitan.
Kada naučimo decu razliku između bunta i nekulture, nećemo imati ni one koji su ponizni, požrtvovani, i spremni za ''šišanje'', a ni one koji ne biraju sredstva i bezobrazno gaze sve pred sobom da bi došli do cilja, uvereni da su samo oni u pravu. I jedni i drugi su posledice štancovanog vaspitanja i nerazlikovanja ova dva pojma (i jedni i drugi, svako u svojoj krajnosti, misle da bunt mora da se iskazuje nepristojnošću, zbog čega se jedni ne bune, a drugi se ponašaju nevaspitano i neotesano).
Biti avangardan, inovativan, buntovan, uvek za korak ispred, često znači ne živeti u miru, ali znači živeti u skladu - najpre sa samim sobom.
Mislite više o ovom svetu, preispitujte uverenja i razvrstavajte ih na ''tuđe'' i ''svoje'', ''korisne'' i nekorisne'', ''smislene'' i ''besmislene''. Učite decu da misle svojim glavama i da menjaju ovaj svet svojim neustrašivim idealima! Bićete jednog dana ponosni na njih.
U ovom izdanju čitate jednu provokativnu priču Gorana Stojičića i intrigantan članak Vladete Jerotića, koji govori o seksualnoj revoluciji danas. Predivne devojke i žene, gotovo sa svih prostora bivše Jugoslavije, slale su mi svoje radove koji ne prestaju da me inspirišu, oduševljavaju i raduju. Izbor iz poezije govori o našem životu, putovanju i smrti, na jedan neobičan, nesvakidašnji način, ali svakako način koji nas pomera.
Ovo izdanje miriše na novo, na sve ono što će tek da dođe i tek treba da bude shvaćeno.
Sloboda volje ogleda se i u tome da nismo zarobljenici vremena u kom živimo.
Znati da će se još mnogo toga saznati, i da ne može ovaj život da bude, tek tako, crn ili beo, jer je suviše mističan, neshvatljiv, neopipljiv i neistražen da bismo ga uzimali zdravo za gotovo i živeli ga po tuđim nacrtima.
Živite po svom i ne zaboravite da uvek budete dobri ljudi.
Hvala vam na podršci!
Urednica Insp-a
Нема коментара:
Постави коментар