Nađina histerija reči: Nedeljom se venčava

1 Comments

Nedeljom se venčava. I ja ću se venčati jedne nedelje. Ne za tebe. Ne u našem gradu. Odseliću se u Atinu da ni jednog januara ne poželiš da skidaš pahulje sa moje kose da ne poželiš da greješ ruke u mom šalu da ne stavljaš šake u moje džepove. Prekrečiću sobu jer si ti birao plavu jer si voleo plavu ako treba, izbiću zidove da nema granica jer granice uzrokuju lupanja vratima sedenja u drugoj prostoriji provedene noći na kauču. Prespavaću nedelju ili je ipak izbrisati jer nedelja rađa tugu na carski rez nedelja te je obukla naparfemisala ispeglala ti džemper i poslala te meni. Neću koristiti telefon jer neću zakletve u zoru muziku na uvo tamburaše za mene dok sečeš dim na rezanca i govoriš suštine bez suštine. Skratiću kosu, i nosiću široke pantalone, i kasniću, da ti prkosim, da ti šaljem psovke poslednjim noćnim prevozom, da ti zapakujem jeftine nežnosti brzom poštom, govoriću između zalogaja, i sve ću jer, šta ću, moraću. Šetacu Bulevarom posle deset da pomisliš da me mogu ukrasti prodati ili da se jednostavno neću javiti jer sam posmatrala dugačak red svetiljki. Zimi ću kupovati pomorandže i cveće probaću mamin džem prstom jer baš me briga jer nismo na dvoru otputovaću u Rusiji mrznuću se na Crvenom trgu okačiću osmeh Mona Lize po ko zna koji put meriću Siminu malim koracima jer sat ne predstavlja ništa sat meri tvoju savest pa bih volela da se sretnemo u futuru drugom perfekat smo odavno izlomili da stanemo između ću ćeš između kafe iz Kenije ili vrelih đevreka u rano jutro. Samo, ovaj put da se prepoznamo, jer nema ništa ni od nedelje ni futura kada ne prepoznaješ vrelo kestenje vlažne trotoare Barselone i prve pahulje sadašnjeg januara na crnom kaputu. Porasla sam iznad tvojih ramena iznad svakog tvog premišljanja porasla sam jer doviđenja ne znači do sledećeg viđenja jer ću se udati jedne nedelje ne za tebe ne u našem gradu.
Nađa M. Lazarević

1 коментар: