Najtužnije otkrovenje -
odrasli život je obično sranje,
danju vrišti dosadom,
u noći ćuti mrtvilom.

Odrasli život nema vremena
za mene,
za tebe.

Odrasli život nema vremena
za ringišpile 
i duge šetnje
prožete nedogledom tišine.
On umire na rukama
ispuštajući zadnje "rodi me".

Odrasli život nema vremena
za sanjarenje
i kontemplacije gradskih panorama.
On mehanizmom budućnosti
guta smisao sadašnjosti.
Prišunja se obećanjima
ispijajući poslednju kap
nekadašnjeg poetičnog poimanja
tebe, 
mene.

Odrasli život nema vremena
za upijanje sunca,
gaženje snijega,
mržnju vjetra,
postavljanje jednostavnih pitanja
čije odgovore ne želiš čuti,
zurenje u plafon od 9 do 5,
dok čudiš se odkud svi ti
obrisi  nepoznatog
na ivicama kreveta.

Odrasli život je smrtno dosadan 
i evo danas,
uz prvu platu,
ja pišem peticiju
da me ukinu.