U vrtlogu ludila i mira počiva priča o nama. Toliko zrelosti i nezrelosti u jednoj ženi, toliko latentnog nemira i ljubavi u jednom muškarcu. Ljubav je razapeta pokušajima da spoji ambivalentni pristup u nastojanju da se dodirnemo bar milimetrom naših duša.  Duše su vapile za spajanjem. Vapile su za tragom u večnosti. Ali presušile su, jer vode u tom izvoru nije bilo.       

Na putu do tebe bila sam klovn bez cirkusa. Bila sam pozorišna luda bez smisla za humor. Bila sam puž na sred ulice. Bila sam duga u gradu na čijem tlu nikada nije pala kiša, a nebo nikada nije dodirnulo sunce. Bila sam lasta bez kompasa. Voz bez šina. I u trenutku kada sam bila dan, ti si postao noć, crna i bez zvezda. Sada između dve daljine ja sam drvo na sred pustinje. Usamljena planeta negde u kosmosu. I zvezda kojoj niko nikada neće dati ime. Sada između dva kraja, ja sam kap kiše u okeanu.                      

                                                                                                        

Sreća kao i nesreća stvar je trenutka, ali se nadam da si srećan tamo u tom svetu u kome moj duh više ne obitava. Nadam se da je svaki tvoj trenutak, onaj u kome odlučuješ da se „i danas“ smeješ, u inat svim tugama koje su te lomile. Nikada ti nisam rekla koliko se kajem što sam dopustila da naš kraj bude obavijen velom besa, krivice i ogromne tuge. Nepromišljenosti i nezrelosti. Slepila. Iako se za kraj nikada nisam pokajala. I sada nakon svega sam duboko uverena da je temelj određenih koraka mnogo ranije postavljen. Nadam se da ovo ne liči na opravdanje, ne pokušavam da se opravdam. Pokušavam da shvatim ono što ti možda već i shvatiš. Otisak nekih koraka unapred je već utisnut. Sad - hoćemo li ih zateći blatnjave ili suve kad još jednom zagazimo... od nas zavisi. Ali kraj je uvek kraj, sa koje god strane ga posmatramo, pa trčali ili puzali, svede se na ono zbog čega je i počelo. Da se završi. Sve je to duboko utisnuto u prošlost. I naša arhiljubav, otisnula je svoj trag i od njenog praska stvorila se budućnost koja se nikada neće setiti njene tananosti. To je već delo naših nespretnih pokušaja da nešto naslikamo. A nije isto voleti umetnost i njome se baviti.

Nadam se da ćeš u ovom svetu surovog neznanja, napornim pokušajima ipak saznati da ona tanka nit koja spaja dvoje ljudi nije ljubav. To je žrtva. Spremnost da žrtvuješ poneki deo sebe da bi slagalica koju želiš da složiš mogla da se uklopi. Da je okreneš, priđeš joj iz drugog ugla, ili joj prosto zameniš mesto. Ne da menjaš svoju suštinu, već da žrtvuješ svoju taštinu. Iz toga se rađa ljubav. Ona ka kojoj svi težimo. Ona sa božanskim sjajem. Ljubav je stacionarna, ali koraci koje pravimo da je dostignemo nikad ne miruju, samo moramo biti spremni da zakoračimo van sebe. Taj je korak najvažniji na putovanju na kome težimo da pronađemo blago ljubavi. A ako ga ne pronađemo ostaćemo zauvek siromašni. A od tog siromaštva umire duša.

Od početka do kraja bezbroj je koraka, peanizam duše počiva u onom koraku u kome rasprskavanje svetlosti dodiruje i najmračnije delove njene suštine. Tada se ona budi. Tada se rađa ljubav. A nadarenost duše niko ne sme potceniti. Jer svaki pokušaj da joj se suprotstavimo nezgrapan je i jalov. Njena je mapa u vreme utisnuta. I pratićemo je samo ako smo sposobni da prepoznamo kuda ona to vodi. Verujem da ćeš vremenom naučiti da dešifruješ sve te simbole kojima je pisala tvojoj večnosti. Naslućujem divan rukopis.                                    

                                                              

Samo se ne pitaj više kuda sunce ide kada zalazi, udahni delić večnosti koji je samo tvoj i veruj da se iza brda gde sunce utihne rađa ljubav koju ćeš na kraju ipak upoznati. Jer dah sunca umiriće tvoj uzdah kada umoran na jastuku brojiš unazad. A dodir noći više neće biti tako težak.    

                                                                                                                         

Želim ti sreću na ovom putovanju, i ne zaboravi na putokaze. Možda ne moraš napraviti više od jednog koraka da bi našao to što tražiš. I, molim te, vodi računa o tišini. Kada govoriš, govori dušom, ali govori do kraja. Duša vene od tišine.