Nečija želja

Želim ti
Probuđeno jutro
U praskozorju nadahnuća.
Zornjaču bliskosti
Tvojih daljina i dubina i visina.
Želim ti
Da podsmešljivi smešak
U tišini zaborava nestane.
Polet u budućim traganjima
Neomeđenim gromovima straha.
Želim ti
Da java bude dobrotom odenuta
U dohvatu neba i anđela.
Da ljubav – zagrli ti
Utočište svih tvojih snova.
Želim ti
Da tuđa starost
Ne umori tvoju mladost.
Da varke ne kristališu boje
Kojima dušu uramljuješ u toplinu.
Želim ti
Da u osvitu svih drhtaja
Postaneš nečija želja!

Lidija Malović

Napuni pore ljubavlju,
svim onim tananim nežnostima dok koža ne počne da bridi od temperature tvog srca.
Udahni mir kao svež jutarnji vazduh toplog decembra.
Brazde na telu neka nabubre od lepote.
Nokatne ploče neka zasijaju od miline.
Neka se vlasi kose napune toplinom nekog novog početka.
Neka se pluća ispune gasom bezrazložne sreće.
Samo diši.
Diši kao da si se tek sada otkrio moć u svojim grudima.
Poželi sreću.
Neka se koža naježi od siline emocija kada nekome drugom poželiš sreću.
Podigni se na prste i ispruži ruke kao da si u teatru i izvodiš baletski stilizovan pokret pobede.
I pobedi.
Pobedi sebe.
Pobedi sva sumnjiva lica u svojoj glavi koja ti govore da ne možeš.
Pobedi sve one koji čekaju tvoj pogrešan potez i pad.
Pobedi senke.
I šum.
I gluvu tišinu.
Probudi večnost u sebi i igraj.
Šta god da se desi igraj.
Igra je najozbiljnija stvar koju možeš sebi darovati.
Ne daj da te ubede da se stidiš što u sebi nosiš dete.
Poželi sebi sreću.
Razgovaraj sa nepoznatim čovekom na ulici, ne boj se njegovih namera
odraz je to tvoje duše.
Toplinom obavijaj sva promrzla srca, njima je najpotrebnija.
Daruj je i sebi,
Kada je hladno i kada je u srcu zima, pomiluj se.
Zagrli se, dodirni rame obrazom,
Oseti sebe.
Ne boj se.
Ne postavljaj pitanja već veruj.
Nenametljivošću se istakni.
Slobodom daruj i daruj slobodu.
Dodirni nebo i po prvi put dušom svojom poleti.
Neka treperi u grudima kao da se iz čaure rađa hiljadu leptira.
Neka se nebeski cvetovi rasprsnu iznad zemlje,
a ti podigni pogled i divi se.
Nauči da vidiš vetar.
Onda će duvati u pravcu u kom ti želiš.
Voli tako da onaj koga voliš može slobodno da raširi svoja krila
i u tom letu i sam dodirne nebo.
Neka veselo zapevaju pahulje prvog snega i svaka neka bude ljubav.
Voli tako da nikada ne zaboraviš
i da nikada ne zaboravi.
Vrhovima prstiju dotakni njene bore i reci joj da je voliš.
Dlanovima dodirni njegove obraze i reci da se ne bojiš.
Iskrenošču gradi.
Lojalnošću održavaj.
Ne daj da te prevare da je uzalud.
Hrabrošću osvoji.
Snagom opravdaj.
I život i smrt.
Sve ima smisla.
Sve je to put. Istraj.
Jer istrajnost u borbi jedino vredi.
I tek posle kraja lepši početak dođe.
U sebi svetlost probudi.
I radost,
i najlepšu nevinost dečiju.
Nevinošću ćeš primati čistu ljubav s neba.
A ti ostani. Sačekaj je.
Kada te jure ne beži,
strahom se hrane samo uboge duše.
Neka hiljadu vatrometa života izvedu spektakl za tebe.
Hrabrost je najzreliji plod čistog srca.
Spokoj je proizvod verujućeg srca.
Uvek veruj!
Voli ljude i život čak i kada ne nudi baš najbolja rešenja.
Odaberi najbolje od svega što ti je dato.
Velika je duša malim srcima nevolja.
Ne boj se, nisi sam.
Osmehom koračaj po trnju nekih nejakih ruku ljudskih.
Oprosti onima koji ne znaju šta čine, a najviše onima koji znaju.
Snaga je tvoja kapija trijumfa.
I slavi sebe!
Voli sebe!
A najviše od svega - posreći se sebi.

Skupi uspomene iz 2016. u fioku pored kreveta
i pogledaj ih onda kad se dani čine dugi i sivi.
Neka more i leto u tvojim očima nadjačaju ledeni vetar izvan tvog prozora.
Želim ti ljubav, zdravlje i sreću.
Nešto bez čega nikako ne možemo
tri najbolja druga koja nas od detinjstva prate.
Želim ti vatromet,
boje,
vožnje na ringišpilu.
Brata ili sestru.
Možda malo kuče
(životinja nikad dosta).
Želim ti nova poznanstva, u Beogradu, na Kipru ili u Parizu,
da te tvoja luda glava odvede daleko u svet
i da tamo nađeš nekog njega
koji će napisati prvu pesmu o tebi.
Želim ti večeru na plaži
zagrljaje,
vanilu,
lubenicu,
more ukusa i zamak od peska.
Avanturu.
Zarazan smeh,
najlepše leto.
Crvenu haljinu koju ćeš nositi na promociji svoje prve zbirke pesama.
Dobre knjige i nečije zamišljene crne oči u gradskoj biblioteci.
Želim da letiš.
Da ideš na maskembal i budeš Betmen iako si žensko
i da budeš moćnija od svih.
Brdo samopouzdanja i planinu vere u sebe.
Jutra u krevetu i palačinke
i crtaće.

Sačuvaj dete u sebi

Ove godine:

Poskidaj slojeve odraslosti i vrati se u jaslice! Kada si bila spremna da voliš sve oko sebe, bez predrasuda i strahova. Slušajući samo svoje iskreno detinje srce i ne obazirući se na glasove upozorenja - Pazi se, pašćeš!

Šta i ako padneš?

Smej se! Iz sveg glasa, da ne čuješ slojeve odraslosti onih koji nisu uspeli da ih poskidaju. Stvarnost nam je već dugo obojena cinizmom. Nemoj da budeš deo takve stvarnosti.

Voli! Ne boj se svojih osećanja, samo ih pokazuj! Neko izgubi sebe u neiskazanim osećanjima. Ne treba gubiti sebe zbog mišljenja drugih, znaš to dobro.

Nemoj se gorditi ni svojom srećom – deli je! Zagrljajima i poljupcima, koliko možeš.  Humanost je uvek IN!

Neobične želje te čine autentičnom, slobodna si da učiš grčki (ma i francuski je svakako u redu!)

Tišina je naravno vrlo neophodna, ali ne zaboravi na dobru muziku! Soundtrack života se krije u dobrim tonovima.

Slušaj svoje srce, kao da te nikada nije odvelo u ćorsokak na čijem je kraju bilo puno suza i uspomena. Znaš i sama da su uspomene sa takvog puta one za ceo život. One vredne. Poslednji put kada te je srce odvelo do suza shvatila si da je najbolja drugarica vrlo verovatno i srodna duša, zbog nje si preživela i suze i sebe. Sa njom bi mogla noćima da tražiš zvezde i raspravljaš o smislu, putuješ do Soluna ako tako rešite, ili plačeš od smeha u prodavnici igračaka. Svejedno je. To je dom. Takvi ljudi, takva osećanja.

Ceni to! I ne razmišljaj previše o novim poznanstvima, ona su dobra. Koliko li si samo srodnih duša izgubila u manjku samopouzdanja?

Budi hrabrija!

Ostani i Creator i Ludens.

Čitaj! Piši! Slikaj!

I drži se svojih obećanja!

Dete koje je tako dugo bilo zarobljeno ispod slojeva odraslosti lako biva razočarano. A onda se navlači još veći sloj odraslosti. I sve je teže biti dete.

Nemoj ubijati detinje u ljudima!

Inspiriši ih!

Đurđija Matić

Dvanaest lekcija za dvanaest meseci

Nežan poput anđeoskih krila,

Obećaće ti

Jutro dočekano u naručju

Koje podseća na dom.

Tople čajeve,

Kvalitetne knjige,

Ćebe,

Ali i prste

Koje ispunjavaju prazninu između tvojih.

Nedorečeni Februar

Doneće malo magije tvojim mislima,

Svakodnevnoj rutini

I baciće belu januarsku kapu

Otvarajući vrata novom danu

I

Uvek različitom Martu.

A, tvrdoglavi Mart

Neka ublaži

Gordost i ponos

Koji poput korova kruže u nama,

Kako bi svetlost ušla u pukotine

I osvetlila put našim koracima.

Svetlonosni April i Maj

U srpskim gradovima punim njihovog mirisa

Neka te vode pitanjima,

Razotkrivanju i razumevanju drugih.

April i Maj

Neka te nauče kako da voliš sebe

Uz ruke koje sviraju melodiju proleća,

Dok tvoje telo igra ritmom novih boja i početka.

Nestašni Jun i Jul

Piju isključivo kafu

I

Poneko pivo na koncertima,

Vole život

I dišu punim plućima,

Pa žele i tebe

U društvu prijatelja

Mirisu mora,

Hladnom povetarcu

I

Mamurnom jutru.

Žele pokret i snagu!

Obeležavaju mladost

Jureći stazom starosti

Kako bi došli do lepog Avgusta.

Avgusta koji poseduje i voli!

Neka te on vuče

Noćima provedenim u traženju

Najsjajnije zvezde.

Kako na nebu,

Tako i u nečijim očima.

Uhvati svetlost

Dok se prelama u spektru boja,

Zovi je “srećom”

Smesti je u svoje srce

I nauči se čuvanju.

Čuvaj ljubav,

Porodicu

I šalji ljubav istim žarom,

Kojim Avust prži svoj 31. dan.

Stidljivom Septembru,

Pokaži veselost,

Praštaj,

Zavoli kišu i slušaj njenu tugu.

Putuj.

Vodi ljubav u Italiji,

Ljubi u Francuskoj,

Zavodljivo koračaj Brazilom.

Oslobodi se!

U tmurnom oktobru i novembru

Nauči se borbi,

Hrabrosti,

Zauzmi stav!

Budi buntovnik i viči.

Kidaj glasne žice,

Poput moćnog zvuka gitare

I pobrini se da svi čuju

Da si ti,

Upravo,

Ti

Jedan i neponovljivi.

Polako dođi i do Decembra,

Kucni tri puta

I reci da si stigao.

Reci da te ne plaše ujedi zuba

Njegove zime

I šibanje vetra.

Reci mu da si našao

Smisao u zvezdanom nebu

Životu,

Sebi.

Priznaj drskom Decembru

Da 365 dana

Voliš i mrziš,

Padaš i ustaješ,

Gubiš veru i pronalaziš je

Dok ti neuhvatljivo vreme uvek maše.

U minut do ponoći

Ispij čašu viskija sa njim,

Jer je u minut do ponoći Decembar usamljen.

Zna da ćeš ga ostaviti iza sebe.

Zagrli ga

I kaži mu da niko od nas nije sam.

Otvori vrata pred kojim stojimo svi

I uvek spremno zakorači.

Ja ti želim hrabrost

A Decembar,

Pa on će ti već ponovo doći.

Ivana Jovanović