Neko te traži,
izađi, vidi!
Nećeš?!
Daj mu barem vode,
prešao je preko ponosa
a prevaren je.
Okrećeš glavu. Nije ni važno, jer
prevarićeš nekog opet.
Pljuni na prošlost,
polomi ruke smislu!
Nek život bude invalid,
doživotno osuđen na hendikep
bez nege!
Opet isto,
nekom nedostaješ
dok mirno sanjaš.
Svako te želi iz požude,
svakom se daješ olako,
svima se daruješ.
Neko te čeka,
al’ ti ne želiš tog nekog
i ne znaš šta su noći kad traju
i ne znaš da sećanja režu mi vene
i ne znaš da kiša lije po krovu prošlosti
i ne znaš da je nekom navika da te traži u svakom
i ne znaš ko brine jesi li živ!
A jesi li doista živ?
I ko si? Prepoznaješ li se?
Zvoni ti telefon, neko te zove.
Drsko odbijaš, pališ cigaretu,
pucketaš prstima i već mrziš godine.
Postaješ duševni starac,
stranac u sopstvenoj koži.
Postaješ niko nekom
kome si bio nekad sve.
izađi, vidi!
Nećeš?!
Daj mu barem vode,
prešao je preko ponosa
a prevaren je.
Okrećeš glavu. Nije ni važno, jer
prevarićeš nekog opet.
Pljuni na prošlost,
polomi ruke smislu!
Nek život bude invalid,
doživotno osuđen na hendikep
bez nege!
Opet isto,
nekom nedostaješ
dok mirno sanjaš.
Svako te želi iz požude,
svakom se daješ olako,
svima se daruješ.
Neko te čeka,
al’ ti ne želiš tog nekog
i ne znaš šta su noći kad traju
i ne znaš da sećanja režu mi vene
i ne znaš da kiša lije po krovu prošlosti
i ne znaš da je nekom navika da te traži u svakom
i ne znaš ko brine jesi li živ!
A jesi li doista živ?
I ko si? Prepoznaješ li se?
Zvoni ti telefon, neko te zove.
Drsko odbijaš, pališ cigaretu,
pucketaš prstima i već mrziš godine.
Postaješ duševni starac,
stranac u sopstvenoj koži.
Postaješ niko nekom
kome si bio nekad sve.
Нема коментара:
Постави коментар