Trepavice boje pepela
tvoja suknja do kolena
sanjao sam tebe
Flandriju
i tvoja gola ramena
začetke naših misli
na tvojim kukovima
sanjao sam te golu
do grla u iluziji
moj Univerzum
diše
u ritmu tvojih reči.
Mislio sam da kasnim
da kasni život
smrt
moje sve
i ti si kasnila to veče
a
zapravo
sve što kasni
stiže na vreme
tvoji koraci
i ove zore
mrak na Tašmajdanu
i jutro na Dunavu.
Sanjao sam te
i bilo mi je lepo
a govoriš
da sam lažov
propalica
sanjao sam te
mirisala si na Brazil
ananas
i sve što brzo prođe.
Onda sam umro
tačno na vreme
skidajući svilu sa tebe
dok su se tvoji dodiri
pretakali
među mojim prstima
kao med.
Skrcala si moje potrebe
kao ljusku oraha
zdrobila
kao raspuklo staklo
onda si opet kasnila
i večeras
ali sam sanjao
tebe
Aziju
i zrele mandarine
tvoje trepavice
ispod februarskih pahulja
tvoju suknju
i zaleđena kolena
tvoje noge
dva najveća smrtna greha
dok igram šah
po tvom vratu
i ti me matiraš
kao velemajstor
sanjao sam
sok pomorandže
na tvojim usnama
svu patetiku sveta
koja leži na tvom šeširu
tvoj kaput
i smrznute prste
na tvojim laktovima.
Nađa Lazarević
Нема коментара:
Постави коментар