Žalim vas što se iskrenosti plašite.
I vas što olako prosipate reči,
zadovoljno se smešeći,
sigurni u svoj nastup.
Žalim vas zbog večite potrebe za pažnjom.
Žalim vas što vam publika treba.
Žao mi je vas što se skrivate iza ugla,
dok čekate da vas konačno nađu.
Žao mi je vas nezasitih
I vas previše skromnih
Žalim vas što ne prihvatate razlike.
I vas što niste prihvaćeni.
Žao mi je vas neurednih i nemarnih,
lenština za računarom.
I žao mi je previše vrednih.
Žalim vas što ne vidite lepotu.
Što ne koristite od Boga dar.
Što ne umete da mislite,
da vidite,
svojim očima.
Žalim vas što životarite,
što se vučete
od kreveta do kuhinje.
Žalim vas što sitnice ne prepoznajete.
Što ne uživate.
I ne umete da budete srećni,
da dišete.
Žao mi je vas što ne znate da ne znate.
Vas što jadikujete, cupkate u mestu, Godoa čekate dok nabrajate muke.
Žao mi je vas što se usamljenosti plašite.
Što se pred svetom volite, a u srcu ljubavi nemate.
Žalim vas što ne verujete.
Što se ne nadate
I ne molite.
I vas mi je žao,
što kolutate očima,
dok čitate ovo,
prepoznavši se..
Al' ko će istinu prihvatiti
ako nije lepa.
Žao mi je vas školovanih,
bez kulture i morala.
Što ljude delite u grupe,
na osnovu obrazovanja,
imanja...
Žalim vas što vidite čar samo u pijanstvu,
što ste se stopili u masu.
Što za put nemate plan,
što vam je jedan vođa dovoljan.
Žalim vas maskirane,
svakodnevnim zadovoljstvom.
Zaboli li vas usna od toliko osmeha lažnih?
Žao mi je vas velikih i snažnih,
samo na rečima.
Žao mi je nas,
praznih.
Moj naklon. ☝��
ОдговориИзбриши