Odavno se mučim s ovim zaboravom.
Sad već stvarno predugo,
Predugo mi je grlo prepuno tebe
Dođe mi da operem usta kao dete pod kaznom kad izgovori ružnu reč
Jer ti si moja najgora psovka
Najveći porok
Moj januar i decembar na pomolu
Sav moj bol,
Kao u pesmi.
Toliko si moja
Srasla si s venom
O srcu da i ne govorim.
Nema tebi početka ni kraja sa mnom
Ti živiš bez premca i ne smetaju ti moji vapaji upomoć.
Ne mariš više za mene
I moja lutanja
Ne smeta ti ni moje spiranje ljubavnih rana alkoholom.
I noćne more.
Ne smetaju ti više ni jastuci koji bazde na dim
Ulegnuta fotelja
I novine pored kamina
Sad više stvarno ne znam sta tražiš od mene.
Zato ti i kažem da odeš.
Prođi.
Prođi konačno.
Jer ti uvek prođeš, znam ja to.
Ti uvek prođeš.
Zato hoću da sad stvarno naučim.
Neću više da budem najgori čovekˈ.
Bar ne tvoj najgori.
Dosta...
Prođi.
Sad već stvarno predugo,
Predugo mi je grlo prepuno tebe
Dođe mi da operem usta kao dete pod kaznom kad izgovori ružnu reč
Jer ti si moja najgora psovka
Najveći porok
Moj januar i decembar na pomolu
Sav moj bol,
Kao u pesmi.
Toliko si moja
Srasla si s venom
O srcu da i ne govorim.
Nema tebi početka ni kraja sa mnom
Ti živiš bez premca i ne smetaju ti moji vapaji upomoć.
Ne mariš više za mene
I moja lutanja
Ne smeta ti ni moje spiranje ljubavnih rana alkoholom.
I noćne more.
Ne smetaju ti više ni jastuci koji bazde na dim
Ulegnuta fotelja
I novine pored kamina
Sad više stvarno ne znam sta tražiš od mene.
Zato ti i kažem da odeš.
Prođi.
Prođi konačno.
Jer ti uvek prođeš, znam ja to.
Ti uvek prođeš.
Zato hoću da sad stvarno naučim.
Neću više da budem najgori čovekˈ.
Bar ne tvoj najgori.
Dosta...
Prođi.
Нема коментара:
Постави коментар