Idilični spisi slobode: Mi se branimo od padanja, ne od letenja

Hajde da zamislimo da nema nigde lepšeg,
Da nema nigde punijeg i svečanijeg neba
Do onog iznad nas.
Hajde da se usudimo da progledamo i otvorimo vidike:
Ti si zvezda, ja sam nebo,
Ti izazivaš pažnju,
Ja volim tajne.
Ti se smešiš svima,
A ja samo tebi.


Hajde da prospemo postelju ispod ljubičastog zalaska,
Pre nego što postanemo nebo i zvezda.
Daj da se poigramo i tromo vučemo do beskonačnog,
Da ulovimo slepe miševe i ukrademo im krila,
I onda poletimo,
Vinemo se daleko,
Do čempresa i planine,
Da nekome smetamo i nekoga plašimo,
A da opet budemo srećni i sami.


Uveseljavajući svaki moj dan, vilo nebesna!
Ukrašavajući me svojim pitomim stopalima!
Neumornim usnama!
Ustreptalim osmehom!
Vriskom radosti!
Očima zveketavim!

Kako je lepo usput svratiti do tvojih snova:
Pa čuti šapat nožnih prstića;
I slavodobitnih otkucaja,
Organa koji zovemo srce,
A ono se ne daje svima,
Iako ima isti naziv kod svakoga.

O trezveni tragaču za mojim željama,
Udomi me u svoje tajne i čežnje;
Ne daj me vetru i orkanima!
Ne daj me buci i pukotinama!

Drži me ti - indijanko sa vencem na glavi,
Moj izvrsni kolaču!

Nema sekunde u danu koja je neiskorišćena;
Sekunda se pretvori u tebe, 
I leti do mene.

Hej, kome se ostvaruje brbljanje?
Ko progleda u tami?
Opušteno se igramo i tragamo,
Koga briga za pažljiv let?
Mi se branimo od padanja,
Ne od letenja.




Нема коментара:

Постави коментар