Urlik
....
Zatim još jedan.
Nemo me skupljaš u svoje treperave zenice.
Vrištim na tebe da ideš,
Da bežiš od mene
Jer još uvek nije kasno.
Beži dok mi telo nije zamirisalo na strah,
Telo koje ima oblik ubogog ponosa
Iz čijih zavijutaka curi moj nabrekli ego.
Idi, ne smem i tebe da povredim
Da ti zarijem zube u snove
Da ih otkinem
I ostavim lešinarima tišine.
Idi, ne možeš me ukrotiti,
Dati mi ime,
Nazvati me svojom
Ja ne pripadam ni sebi
Ni paklu,
Ni prirodi
A po najmanje tebi.
Skloni se, budalo!
Očnjaci mi gnoje
Grebe me po leđima nabujali praroditeljski nagon.
Idi dok se nisam pretvorila u noćnu moru
Koja ne vlada sobom
Koju vodi pomahnitali instikt
Ne budi slep,
Pobogu!
Ne mozes me uhvatiti,
Ni sagledati.
Ja sam magla
Uživam u gustom mirisu neizvesnosti
Moja boja miriše na plen.
I dok me tama ponovo obuzima
Dok se pretvaram u razjarenu vučicu
Vristim na tebe da ideš.
Ne, ne smem da te ubijem!
To sebi ne bih oprostila...
Zato odlazi
I ne okreći se
Beži dok još sunce šeta oprezno među nama
I ono odlazi
Vidiš li?
Beži.
A za sobom ostavi bezbrižni zvižduk,
Kao nit koja nas ipak spaja.
....
Zatim još jedan.
Nemo me skupljaš u svoje treperave zenice.
Vrištim na tebe da ideš,
Da bežiš od mene
Jer još uvek nije kasno.
Beži dok mi telo nije zamirisalo na strah,
Telo koje ima oblik ubogog ponosa
Iz čijih zavijutaka curi moj nabrekli ego.
Idi, ne smem i tebe da povredim
Da ti zarijem zube u snove
Da ih otkinem
I ostavim lešinarima tišine.
Idi, ne možeš me ukrotiti,
Dati mi ime,
Nazvati me svojom
Ja ne pripadam ni sebi
Ni paklu,
Ni prirodi
A po najmanje tebi.
Skloni se, budalo!
Očnjaci mi gnoje
Grebe me po leđima nabujali praroditeljski nagon.
Idi dok se nisam pretvorila u noćnu moru
Koja ne vlada sobom
Koju vodi pomahnitali instikt
Ne budi slep,
Pobogu!
Ne mozes me uhvatiti,
Ni sagledati.
Ja sam magla
Uživam u gustom mirisu neizvesnosti
Moja boja miriše na plen.
I dok me tama ponovo obuzima
Dok se pretvaram u razjarenu vučicu
Vristim na tebe da ideš.
Ne, ne smem da te ubijem!
To sebi ne bih oprostila...
Zato odlazi
I ne okreći se
Beži dok još sunce šeta oprezno među nama
I ono odlazi
Vidiš li?
Beži.
A za sobom ostavi bezbrižni zvižduk,
Kao nit koja nas ipak spaja.
Нема коментара:
Постави коментар