Milena Petrović: Nijedna nije umela

I mnoge su me kasnije pitale:
"Voliš li me?"
I mnoge su ljubile
I ja sam kao bio srećan,
Zaljubljen možda
Kao pokazujem to.
Ali,
Iskreno govoreći,
Ja nikada nisam imao zakletvu,
San,
Jutarnju pomisao.
Nikada kao tada nisam osetio kišu
Kao one srede kada si pokisla
A ja sam te gledao,
Nikada kao tada nisam osetio sreću koja bubri u zenicama,
Nikada nisam dotakao svoje dno
I visinu u istom trenu.
Nijedna nije umela.
I ja se sada,
Smeo i proklet,
Kao izgnanik sopstvene kože
Kunem u jedinu misao koju posedujem,
Kunem se u njeno ime,
Kunem se u Nađu,

U jednu Nađu čije me ime proklinje kada mi se zabeli u mislima,
Zarumeni na jeziku
I već me ubije kada mi oseti usne.
To ime prvo nisam govorio
Jer se ono 'N' pravilo važno
Kao ti kada mi kreneš niz ulicu
Zveketavo prosipajući smeh za sobom.
'A' bi me onda ogrebalo
Jer bi se prvo nežno zakortljalo niz grlo
Poput tanane cigarete među njenim prstima.
Zaboga,
Ostao bih bez daha ubrzo
Odgovorio bih drugima
"Cigarete"
I mislio bih na tebe,
Koja si moja cigareta,
Koja je zastala opet tu
Sa mirisom poroka oko vrata.
Zakačila si se tu
Spremna da hrabro prhneš u realnost
Ali ne,
Ti si opet odabrala da ostaneš među zidovima moje iluzije.
Onda bi sledilo 'Đ'
I tada bih shvatio gorčinu koju nosiš sa sobom.
Spoznao bih resku tajnu koja se skuplja na dnu tvoje šolje
I uvek kada dođem do tog dela tvog imena
Samo ga promrmljam
Ne dozvoljavam mu da se razmeće
I šepuri.
Oslepeo bih od Pandorine kutije koju kriješ pod njim,
Oprezno je zavlačiš za svoje uvojke
Koji su mirisali na junsko popodne,
Svetleli kao raskoš greha.
Oslepeo bih od sadržine Nađine kutije po kojoj si škrabala svoje ime
Opet tvrdoglavo,
Ponosito.
Šta više,
Tada bi me potpuno porazila
I ponizila,
Znam to
Samo kada bih bio dovoljno lud da ti vrisnem ime.
Da se potpuno rastrgnem kod onog poslednjeg 'A'.
Pobogu,
Šta mi to radiš?
Kunem se da to poslednje slovo ne izgovaram,
Ono mi se u vidu slapa samo otme
Kao dete,
Kao prvi tren sreće.
Ono beži u galopu.
I sada ti,
Svoj jedini rival
I jedina sličnost
Stojiš tamo
Kao neraskidivo postojanje kontrasta,
Stojiš tamo kao kakva devojčica.
Ti stojiš,
Postojiš,
Živiš!

A ja,
Bestidnik,
Jedino što umem
Je da ti pišem pesme
I šapćem ih košavi
Čiji si jedini tvorac.




Нема коментара:

Постави коментар