Sara Knežević: Mogli smo

mogli smo šetati sunčanim poljima
sklupčati se u klasje
i ćutati satima
pod ljubičastim zalascima
dok se zaljubljujemo
u naše nesavršenosti
mogao si me hraniti kajsijama
i rečima o nežnosti
mogao si da me kupuješ
tvojom nemirnom kosom
levom obrvom
svakom okinutom žicom
i stihovima Majakovskog
mogli smo da igramo
taj neobičan ples
dok slušamo Hendrixa
i raspravljamo o koracima
mogao si da me prospeš
i ponovo vratiš u bocu
od vina
mogao si da se topiš
u mom crvenilu
mogao si da vučeš sve konce
a ja bih bila tvoja marioneta
mogli smo da čekamo
da nedelje prođu
dok ti milujem kapke
umorne od snova
mogli smo da budemo umetnost
ali ti si odabrao
svoj beskonačan dan
krug
i nastavio da praviš buku
oko sopstvene suštine
a mogao si da čuješ
moju dušu
moj krik
i glas tišine
ali sada
kada nisi umeo
da pročitaš
dalje od korica
skloni karmine
sa okruglog stola
i gledaj kako odlazim
.




Нема коментара:

Постави коментар