Sara Knežević: Sinoć

Sinoć smo opet plesali 
pred veličanstvom prirode
sinoć je opet bilo proleće 
i slušali smo Claptona
sinoć smo se ljubili stojeći i gubili
u tim svojim obredima
sinoć sam se opet sakrila
pod bregove tvojih ramena
od ovog hladnog sveta
i čekala zoru na tvojim grudima
sinoć sam drhtala
i gubila se
u boji kestena
i gledala
kako divno postojimo
i gorimo
a ne postajemo pepeo
sinoć si opet plesao
prstima po mojoj
izloženoj koži
sinoć smo opet trepereli
sinoć sam te stvarala
od Šopenovih balada
od stihova Crnjanskog
od zvukova ulične gitare
sinoć sam opet želela da osetiš
ovu neopevanu buru
da već jednom čujem
sve naše prećutanosti
ugasim proleće
spustim roletne
i čekam nove uspomene
ali ono je i noćas tu
i ti ne umeš da prođeš.




Нема коментара:

Постави коментар