Danas sam pročitala jednu od onih rečenica koje ti prodrmaju postojanje. Bila je to arapska narodna izreka: ,,Dve stvari otkrivaju svoju vrednost tek kad ih izgubimo: mladost i zdravlje.ˮ Izdahnula sam sa olakšanjem koje oslobađa sve pore. Mlada sam. Zdrava sam. Na vreme sam naučila da cenim sve što imam.
Sa svih strana mi dolaze ovakve spoznaje. Neke mi šapnu tako tiho da ih jedva čujem. Neke me sapletu kad ih ne poslušam nakon trideset nagoveštaja. Neke su čitljive, a neke su sačinjene smo od toplih drhtaja kroz telo. Čini mi se da Bog itekako komunicira sa nama, ali mi nismo dovoljno otvoreni za suptilne govore beskonačne ljubavi. Shvatila sam da treba da vežbam da čujem druge, dobrotu, sreću, sebe i ljubav. Kada su neke poruke toliko česte, treba im posvetiti pažnju.
Krenula sam od onoga što treba da promenim. Kako ja to ugrožavam svoju mladost? Unosim u sebe koještarije koje više truju moje telo nego što ga hrane. Premeštam se sa stolice na kauč, zatim u fotelju, na krevet i u krug, kukajući kako opet, navodno, nemam vremena za trening. Budim se kasno, pa ne znam da li sam više ljuta na sebe koja je ugasila alarm u sedam, ili na sebe koja traći i ostatak dana, jer nema volje da ga započinje u jedanaest. Nerviram se zbog nečijeg mišljenja, tuđeg neraspoloženja, nepravde, nagomilanih ispita, pa se čudim kad me nešto probode u grudima. Sedim iskrivljena, pa me bole leđa ceo dan.
Bila sam brutalno iskrena sa sobom i shvatila da nemam pravo da uzalud trošim ni mladost, ni zdravlje, ni jedan jedini dan više. Dok ovo pišem, nemam juče a ni sutra. Budućnost nikad ne stiže, jer uvek živimo u jednom jedinom trenutku u sadašnjosti. Nije menjanje navika koje mi ne služe nekakvo čuvanje za budućnost. Želim kvalitetan život konstantno. Nisam ja samo mlado telo. Neko nas je savršeno izlio, mešajući telo, dušu i um. Mladost je balans sva tri sastojka. Na telo neću moći da utičem jednog dana, ali će ono poprimiti svežinu duše i uma.
Mladost je veoma jednostavna. Uzimajte iz srca sve želje i uživajte u njima kao da su opipljive. Razgovore uvek začinite sa mnogo razumevanja. Važnije od fleksibilnosti tela jeste fleksibilnost mišljenja, priznanje samom sebi da niste u pravu, da se sve menja, da su novine osvežavajuće. I to telo u kojem ste je dato samo vama i samo takvo kakvo jeste. Ugađajte mu i sa 26 i sa 86 godina. Telo gubi svrhu samo kada mu je mi uskratimo. Svaki dan ukrasite osmesima – širokim, glasnim, iskrenim i neophodnim. Druge ukrasite svojim moćnim rukama koje će do kraja života znati kako da stvore duge, jake, tople i nežne zagrljaje. Svet ulepšajte svojim talentima za pevanje, ples, pisanje, slikanje, za stvaranje lepote. Nemojte mi reći da nemate talenat, ili da ga niste otkrili! Svi imaju talenat za ljubav. Ljubav ima samo jedan oblik, najčistiji, najmoćniji, najsvetliji. Ali ima million načina da se ispolji, a u tome je sva kreativnost.
Tako je. Mladost je sve ovo i neverovatno je jednostavna. Mladost živi i u starom telu, ako znaš kako. Smislili su ,,starostˮ da nas zaustave da rastemo. Mladost nije žal za zategnutim telom i boljim godinama. Mladost je umetnost življenja.
Sa svih strana mi dolaze ovakve spoznaje. Neke mi šapnu tako tiho da ih jedva čujem. Neke me sapletu kad ih ne poslušam nakon trideset nagoveštaja. Neke su čitljive, a neke su sačinjene smo od toplih drhtaja kroz telo. Čini mi se da Bog itekako komunicira sa nama, ali mi nismo dovoljno otvoreni za suptilne govore beskonačne ljubavi. Shvatila sam da treba da vežbam da čujem druge, dobrotu, sreću, sebe i ljubav. Kada su neke poruke toliko česte, treba im posvetiti pažnju.
Krenula sam od onoga što treba da promenim. Kako ja to ugrožavam svoju mladost? Unosim u sebe koještarije koje više truju moje telo nego što ga hrane. Premeštam se sa stolice na kauč, zatim u fotelju, na krevet i u krug, kukajući kako opet, navodno, nemam vremena za trening. Budim se kasno, pa ne znam da li sam više ljuta na sebe koja je ugasila alarm u sedam, ili na sebe koja traći i ostatak dana, jer nema volje da ga započinje u jedanaest. Nerviram se zbog nečijeg mišljenja, tuđeg neraspoloženja, nepravde, nagomilanih ispita, pa se čudim kad me nešto probode u grudima. Sedim iskrivljena, pa me bole leđa ceo dan.
Bila sam brutalno iskrena sa sobom i shvatila da nemam pravo da uzalud trošim ni mladost, ni zdravlje, ni jedan jedini dan više. Dok ovo pišem, nemam juče a ni sutra. Budućnost nikad ne stiže, jer uvek živimo u jednom jedinom trenutku u sadašnjosti. Nije menjanje navika koje mi ne služe nekakvo čuvanje za budućnost. Želim kvalitetan život konstantno. Nisam ja samo mlado telo. Neko nas je savršeno izlio, mešajući telo, dušu i um. Mladost je balans sva tri sastojka. Na telo neću moći da utičem jednog dana, ali će ono poprimiti svežinu duše i uma.
Mladost je veoma jednostavna. Uzimajte iz srca sve želje i uživajte u njima kao da su opipljive. Razgovore uvek začinite sa mnogo razumevanja. Važnije od fleksibilnosti tela jeste fleksibilnost mišljenja, priznanje samom sebi da niste u pravu, da se sve menja, da su novine osvežavajuće. I to telo u kojem ste je dato samo vama i samo takvo kakvo jeste. Ugađajte mu i sa 26 i sa 86 godina. Telo gubi svrhu samo kada mu je mi uskratimo. Svaki dan ukrasite osmesima – širokim, glasnim, iskrenim i neophodnim. Druge ukrasite svojim moćnim rukama koje će do kraja života znati kako da stvore duge, jake, tople i nežne zagrljaje. Svet ulepšajte svojim talentima za pevanje, ples, pisanje, slikanje, za stvaranje lepote. Nemojte mi reći da nemate talenat, ili da ga niste otkrili! Svi imaju talenat za ljubav. Ljubav ima samo jedan oblik, najčistiji, najmoćniji, najsvetliji. Ali ima million načina da se ispolji, a u tome je sva kreativnost.
Tako je. Mladost je sve ovo i neverovatno je jednostavna. Mladost živi i u starom telu, ako znaš kako. Smislili su ,,starostˮ da nas zaustave da rastemo. Mladost nije žal za zategnutim telom i boljim godinama. Mladost je umetnost življenja.
Dajana Mitrović
psihologija
Нема коментара:
Постави коментар