Da su šezdesete
Da šetamo našu ljubav pristojno i nežno
Ulicama gradova
Da se volimo kao da si me godinama čekao
Tražio
Gubio
I našao na klupici sa urezanim imenima nesuđenih ljubavi
Uzeo za ruku
Poveo na put beznađa
Da mi otkriješ da me na svakom kraju čekaš ti
Da u mraku tunela
Blistaš svojim oreolom,
Svetioniku mojih misli,
Da svojim koracima tabaš put sigurnosti
Tako da moji strahovi nemaju kud,
osim da se gube u magli
moje stare ličnosti.
Da su sedamdesete
Da podsećaš na Pola NjumenaSlušaš Led Zepelin
I kušaš moju kožu kašmira
Dok ja,
Prava Mišel Fajfer,
Drsko palim žar tvoje žudnje
Rečima buntovnice
Osobe koja beži
izmiče
Smeši se na "volim te"
Ostavljajući u tvojim očima akvarel čistote
Da te ljubim usnama bezbožnice
Stiskam butine na pomen tvoga imena
Pokrijem nas prolećem
Da bih pustila oluji da nas otkrije;
Razori.
Da su osamdesete
Imala bih pijanino
U našoj sobi
Da jeca pod mojim prstima
Melodiju tvoje neprolaznosti
Zvučao bi lepše od Betovenove Mesečeve sonate
Kada bi me uzimao pod vedrim nebom
Da ličimo na impresionizam,
Razigrani i veseli.
Naša bit
Imala bi specifičan ukus koji bi oticao do zanesenjaka,
Ljubomornih posmatrača;
Niko nas ne bi imao,
jer i nakon smrti voljenih,
njihove duše niču iznova kroz nas.
A ti,
osamdesetih,
Bio bi platno za ostavljanje polumeseca na leđima
Razlog da ne poželim
Novo
Bolje
Lepše
Jer svet nema ono što nudiš ti.
Bile su devedesete
Kada sam rođena
Sa rukama na glavi
Kao da sam već tada znala
da te u narednim godinama neću imati
Da ću poludeti od žestine udaraca kopita tvoje otuđenosti,
Pripadanja drugima;
Zar da se druga polovina moje duše,
moje večnosti,
prlja nečistim rukama posrnulih ljudi?
Bile su dvehiljadite
Kada sam svoju mladost izgubila jureći tvoje godine
Kada si mešao boje moje budućnosti
Ne znajući za prelamanje boja u mojim suzama
Jer si mislio da tvoje mesto nije kraj mene;
Ja sam bila rođena za tebe.
Bile su dvehiljadite
Kada sam saznala da moram naučiti da živim sa gubitkom
Otvorenim prelomom
I da se prepustim tišini
Da mi te vrati kroz eho prošlih života.
Bile su devedesete i dvehiljadite
Kada sam shvatila
Da te,
Zapravo,
Ni u jednom vremenu
Nisam imala,
te da mi ni u jednom veku ili životu
Više nećeš doći.
Da šetamo našu ljubav pristojno i nežno
Ulicama gradova
Da se volimo kao da si me godinama čekao
Tražio
Gubio
I našao na klupici sa urezanim imenima nesuđenih ljubavi
Uzeo za ruku
Poveo na put beznađa
Da mi otkriješ da me na svakom kraju čekaš ti
Da u mraku tunela
Blistaš svojim oreolom,
Svetioniku mojih misli,
Da svojim koracima tabaš put sigurnosti
Tako da moji strahovi nemaju kud,
osim da se gube u magli
moje stare ličnosti.
Da su sedamdesete
Da podsećaš na Pola NjumenaSlušaš Led Zepelin
I kušaš moju kožu kašmira
Dok ja,
Prava Mišel Fajfer,
Drsko palim žar tvoje žudnje
Rečima buntovnice
Osobe koja beži
izmiče
Smeši se na "volim te"
Ostavljajući u tvojim očima akvarel čistote
Da te ljubim usnama bezbožnice
Stiskam butine na pomen tvoga imena
Pokrijem nas prolećem
Da bih pustila oluji da nas otkrije;
Razori.
Da su osamdesete
Imala bih pijanino
U našoj sobi
Da jeca pod mojim prstima
Melodiju tvoje neprolaznosti
Zvučao bi lepše od Betovenove Mesečeve sonate
Kada bi me uzimao pod vedrim nebom
Da ličimo na impresionizam,
Razigrani i veseli.
Naša bit
Imala bi specifičan ukus koji bi oticao do zanesenjaka,
Ljubomornih posmatrača;
Niko nas ne bi imao,
jer i nakon smrti voljenih,
njihove duše niču iznova kroz nas.
A ti,
osamdesetih,
Bio bi platno za ostavljanje polumeseca na leđima
Razlog da ne poželim
Novo
Bolje
Lepše
Jer svet nema ono što nudiš ti.
Bile su devedesete
Kada sam rođena
Sa rukama na glavi
Kao da sam već tada znala
da te u narednim godinama neću imati
Da ću poludeti od žestine udaraca kopita tvoje otuđenosti,
Pripadanja drugima;
Zar da se druga polovina moje duše,
moje večnosti,
prlja nečistim rukama posrnulih ljudi?
Bile su dvehiljadite
Kada sam svoju mladost izgubila jureći tvoje godine
Kada si mešao boje moje budućnosti
Ne znajući za prelamanje boja u mojim suzama
Jer si mislio da tvoje mesto nije kraj mene;
Ja sam bila rođena za tebe.
Bile su dvehiljadite
Kada sam saznala da moram naučiti da živim sa gubitkom
Otvorenim prelomom
I da se prepustim tišini
Da mi te vrati kroz eho prošlih života.
Bile su devedesete i dvehiljadite
Kada sam shvatila
Da te,
Zapravo,
Ni u jednom vremenu
Nisam imala,
te da mi ni u jednom veku ili životu
Više nećeš doći.
Нема коментара:
Постави коментар