Hronike jedne Ivane: Pre nego što dozvoliš

Pre nego što dozvoliš
da osetiš njen uzdah
Odsanjaj
Nas dvoje
Siciliju
Napola natočenu čašu vina kraj moje nage butine
Oslušni Besame mucho u pozadini
I gracioznim hodom dođi do mene
Uzmi me u svoje ruke
Uvuci svoju ljubav u sve moje pukotine
Načini me celom
Sačuvaj me u svojim očima
Napipaj me pod svojim rebrima
Promuklo nateraj noć da traje duže;
Gledaj me.
Pre nego što dozvoliš da prišije svoju kožu na tvoje telo,
Odsanjaj
Malu crvenu haljinu
Koja se otvara pod otiskom tvog prsta
Hrani me školjkama
Priseti se ugriza
Istiskaj kap grožđa na moje usne
Okusi ih jezikom
Isprljaj ličnost čistotom poljubaca
Zapali vatru
Prospi led
Klizi;
Gledaj me.
Pre nego što dozvoliš da ovlada godišnjim dobima u tvojim grudima,
Odsanjaj
Kafanske večeri
Neke dobre pevače
Firencu
Moj zvonak smeh u tvojim ušima
Pesak u očima
Čija se zrnca posipaju na tvom telu
Obriši ono što te grebe pod trepavicama
Pa nađi slobodu
U mom utočištu
Uteši se mojim dolinama
Nasladi se mojim nadanjima
Porobi moja verovanja
Zaključaj me zagrljajem
Budi hrabar i baci ključ;
Gledaj me.
Pre nego što dozvoliš da se ogrne haljinom boje snega
Pre nego što zaštitnički obavije svoj stomak,
Odsanjaj
Da sam bila neko tvoj
Hiljadu mesečevih noći
Da sam osmehom dočekala
Prijatelja
Ljubavnika
Stranca
Fotografisala svoj svet u tvojim rečima
Žedna tvojih uzdaha
Gladna tvoje ljubavi,
Nikada te nisam bila sita;
Neka mi se prašta,
Ja sam te samo volela.
A ti,
Piccolo mio,
Pre nego što se svakog jutra probudiš kraj nje,
Odsanjaj me.
Samo tu ćeš me ikada imati,
Samo tu ćeš sebi priznati sve što ljudima nisi.
Pre nego što zaspiš
Pogledaj me.
Ne žmuri se pred oproštajem.

Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар