Idilični spisi slobode: Moje čežnje stanuju u tvom sanjivom krilu

Osećaš li samozvane lude trepavice, kako šap'ću suznim tvojim očima, tišinu magnovenja ?
Kako mili praznična noć ka izdisaju,
A ostaje nezvana samoća.
I grohotno smešeći se, gubi smisao
Nedočarane moje čežnje stanuju u tvom sanjivom krilu.

Znaš, oduvek sam tražio smisao;
Hteo da budem prorok i vidovnjak
Da krojim dane kako ja želim
I da smišljam načine da te nasmejem
Ne skrećući pogled sa ognjišta nade
Koje rasplamsava strasti u jedva sklopljenoj kolibi, od pruća i slame

I stvarno me nije bilo briga za nemaštinu i odvojenost od svih, za obične brige, običnog sveta, običnih dana.
Sve je trebalo da bude posebno, kao što su i tvoje crne oči postajale kao svitac u noći, skroz neprepoznatljive kad god bismo se susreli
Znaš, svi ti susreti
I neobjašnjivi dodiri
Hvalospev su života

Kradem oblak iznad grada, spuštam ga u tvoje dlanove i gradim sebi utočište
Znaš li uopšte kakav je grad bez tebe?
I kakva su predviđanja meteorologa?
Dani su kupljeni na licitaciji zvezda
Ima ih dovoljno za svaki tren

Nesavesno vođen moj um, biva zavođen umetničkim stvaralaštvom tvog vrata
I melodijom klavira, koja izranja iz pramenova kose;
(virova mog strpljenja)
Gaseći nemire stidljivog dečaka
Osedelog od čekanja.


Нема коментара:

Постави коментар