U svakom rastanku mi je utkana jedna bora,
Jedno vreme otuđeno od mene, po ko zna koji put.
Trenutak koji nemilice govori o večnosti,
O sazrevanju u trenutku,
I nagoveštaju nedostajanja.
Jedno vreme otuđeno od mene, po ko zna koji put.
Trenutak koji nemilice govori o večnosti,
O sazrevanju u trenutku,
I nagoveštaju nedostajanja.
U svakom satu koji otkucava vreme odlaska
(Koji juri namerno tada)
Vidim neurednog i upornog neprijatelja,
Koji me gazi svaki put kada klonem.
Pruge koje povezuju moje staze
I moje želje,
Skrivene i neskrivene.
(Koji juri namerno tada)
Vidim neurednog i upornog neprijatelja,
Koji me gazi svaki put kada klonem.
Pruge koje povezuju moje staze
I moje želje,
Skrivene i neskrivene.
Dugo klackanje vagonima koji vode u nepoznato,
A nepoznato uvek donosi nemir.
Rastajem se svaki put pri sazrevanju sa kuloarskim pričama,
I lažljivim haotičnim spisima slobode;
Ovenčane lancima.
A nepoznato uvek donosi nemir.
Rastajem se svaki put pri sazrevanju sa kuloarskim pričama,
I lažljivim haotičnim spisima slobode;
Ovenčane lancima.
Između granica propadanja i dopadanja,
Survalo se čekanje i strepnja.
Elegija usnulih hodočasnika ka peronima želja
Poziva me i ukazuje na rastanak;
Posle svakog, volim još više...
Survalo se čekanje i strepnja.
Elegija usnulih hodočasnika ka peronima želja
Poziva me i ukazuje na rastanak;
Posle svakog, volim još više...
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар