Svakodnevnim koracima ti ispisujem ime na pokrivaču
I na jastuku ostavljam snove o tebi
Dok maštajući o izgubljenim trgovima,
koje su izgradili Rimljani
(da bi ostavili svedočanstvo o nekoj novoj muzi proleća)
I na jastuku ostavljam snove o tebi
Dok maštajući o izgubljenim trgovima,
koje su izgradili Rimljani
(da bi ostavili svedočanstvo o nekoj novoj muzi proleća)
Zamišljam da jedan mi otkrivamo, i na njemu, gubeći iz vida sve, gradimo novu istoriju - samo za sebe:
Istoriju bez ratnika,
Istoriju ljubavi!
Istoriju bez ratnika,
Istoriju ljubavi!
Zaboravićemo na umorne noge
I trčati na kiši, dok ne postanemo imuni na bol
I izlečeni leći na postelji
Kao zadovoljno dete
Izgubljeno u zagrljaju svoje mati
I trčati na kiši, dok ne postanemo imuni na bol
I izlečeni leći na postelji
Kao zadovoljno dete
Izgubljeno u zagrljaju svoje mati
Voleo sam igru nakon škole;
Ali nikad gužvu
I lomljenje ruku sa dečacima.
Oduvek sam želeo:
Senku kaputa
Koji mi se približava
I miriše na mošus i lavandu
Dok hita ka mojim ramenima
Ali nikad gužvu
I lomljenje ruku sa dečacima.
Oduvek sam želeo:
Senku kaputa
Koji mi se približava
I miriše na mošus i lavandu
Dok hita ka mojim ramenima
Pronašao sam te,
Na uglu hroničnih povreda i osama,
I ti ostaješ
Tu, kao peščani sat
Koji se rasipa po meni;
Nekako si dovoljna,
Sva satkana od dodira...
Na uglu hroničnih povreda i osama,
I ti ostaješ
Tu, kao peščani sat
Koji se rasipa po meni;
Nekako si dovoljna,
Sva satkana od dodira...
Ljudi znaju samo za blaga njima otkrivena,
A naša prednost je klupa ispod ogrtača od lišća i studeni
Koja karmički određuje mesto sastanka
Na kome nema planova i odrednica
Niti budućnosti
Samo trenutka
U kome postojimo
Zajedno.
A naša prednost je klupa ispod ogrtača od lišća i studeni
Koja karmički određuje mesto sastanka
Na kome nema planova i odrednica
Niti budućnosti
Samo trenutka
U kome postojimo
Zajedno.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар