Ta noć koja je skinula svu tvoju šminku
nek ti bude spomenik prisećanja na bol
u glasu što se više ni slomljen ne lomi.
Iskasapljena i oronula,
rušiš se u zidovima vremena koje ne može
ispraviti sve nepravilnosti tvog postojanja.
Stegnuta pojasevima tuđih navika
tražiš održanje sna u drugačijoj stvarnosti,
u mislima, bez prisustva.
Zar golotinja i strast može zasititi glad
i žeđ nezasićene polovine?
Oštrice njegove prošlosti zadale su ti ožiljke.
Teret se prosipa po tebi
kao kamenje srama
besramnog čoveka.
Elma Selimi
zbirka pesama ''Nepotreban ambijent''
Нема коментара:
Постави коментар