Drugačije je.
Drugačije nego pre.
Složićes se da skoro devet godina nije kratak period.
Navikao sam da ti pričam, a sada ćutim.
Ćutim sebi i ćutim sa sobom.
Eto, danas je taj 18. februar,
Jedan od retkih datuma, možda i jedini, koji si uvek pamtila.
On je uvek bio naš Božic, Nova Godina, Dan Državnosti i naš (ili makar moj) Dan Zaljubljenih.
I zato na 18. februar ponovo govorim.
Znaš, moj vrat i dalje čuva kalup tvog nosa,
Koji je nastao mnogobrojnim ponavljanjem naših zagrljaja,
I ostao je urezan tu, kao strogo čuvana tajna.
Verujem da znaš na tačno kom mestu i dalje stoji taj kalup tvoga disanja
I ne brini, neću ga pokazati nikom.
Ali znaš ti dobro koji su to zagrljaji.
To su oni zagrljaji koje si odnela sa sobom.
I možda većini ljudi, pa možda čak i tebi broj 54 predstavlja samo još jedan broj u nizu beskonačnosti,
Ali 54 meni predstavlja aritmetičku sredinu koraka koji su ti potrebni kako bi došla od ćoska Jovine gimnazije
Do mesta na kom smo se uvek nalazili, znaš, tu na početku Dunavske ulice.
Smešno je što sam se uvek plašio da jednom neću uspeti da prepoznam te korake,
Da ću ih zaboraviti,
A sad se plašim da ih nikada neću zaboraviti.
Ali znaš ti dobro koji su to koraci.
To su oni kojima si otišla.
Jedino si ti uvek umela da zaustaviš kaleidoskop pokretnih sjebanosti na ringišpilu mojih misli,
I znaš ti dobro kojih misli,
To su one misli sa kojima svako veče uđes u krevet trudeći se da ih ugreješ i ne pustiš
I to su one misli sa kojima piješ kafu kada ustaneš dva sata pre posla,
Da stignes da se spremiš.
Crnu, u velikoj šolji, sa otprilike pola kašičice šećera.
Zar ne?
I znaš, ja isto kao i ti, imam plavu pticu u svome srcu.
Ali je potpuno drugačija od tvoje.
Ona je slobodna, hrabra,
Ne krije se, širi krila i peva,
I to nas je uvek razlikovalo,
Samo tek sada shvatam da je ta razlika nepremostiva.
I kažem:
"Uzalud je budim".
Govorili su mi da se hiperbolom služim samo kad pričam o tebi.
Rekli su još i da te poistovećujem sa Bogom.
I znaš šta, miko.
Po prvi put su nažalost i u pravu.
Jer sam prestao da verujem i u tebe.
Aleksandar Trajković
Нема коментара:
Постави коментар