Sreda.                    
                               
Ni napred, ni nazad nego sreda.
Prilično zbunjujući dan, ni početak ni kraj.

Sreda je za neodlučne, sreda je broj 3, nije loše, ali ni dovoljno dobro. Uvek sam se plašila nedovoljno dobrog, prosečnog, osrednjeg, to je za mene sreda (znam, nije fer tako diskriminisati jedan dan).


Ova sreda je baš lepa, sunčana, obećavajuća, miriše na proleće, donosi mimozu i miris mora. Za ovu sredu je obavezna oversize košulja, neobavezne pantalone i prolećne cipele! Vreme je da ih izvučemo iz ormana na prve zrake sunca, zaslužile su. Prevelike košulje, majice, pantalone sve u čemu ste slobodni. Volim velike stvari, stvari koje nisu moj broj, ima nešto senzualno u majici koja krije linije tela, u pantalonama koje ne otkrivaju obline, bude maštu... Međutim, šta je sa ljudima? Kako funkcionišemo sa ljudima koji nisu "naš broj"? Da li ih odbacujemo, pokušavamo da promenimo njihov broj, ili se prilagođavamo? Kako da uđemo u cipele koje su broj 37, ako nosimo 39? A toliko su lepe cipele... šteta.

Da li je tako i sa ljudima - kažemo šteta i okrenemo se?



Za ljude je potrebno malo više matematike, sabiranja i oduzimanja, pa možda i dođemo do znaka jednakosti. I šta se desi kada neko jeste naš broj, a onda ga promeni, ili mi promenimo svoj broj? Mi smo na potezu, matematika nema formulu za promenu broja.


Menjajte brojeve, krojeve i veličine, nikada ne znate kada ćete naići na "pravi broj". A kada se umorite od matematike uskočite u svoj omiljeni oversize komad i prošetajte "pogrešan broj"!