5 pitanja za psihologa: O nesanici, ženama i patološkim vezama

0 Comments
      Psihoterapeut: Kristina Brajtigam, ''Psihocentar Ključ''

      Koji je najjednostavniji način da se izborimo sa nesanicom?

Šolja mleka pa u krevet. Šalu na stranu, da bi smo mirno spavali, važno je da nam je „mirna glava“. Naravno, govorimo o svakodnevnom životu, ne o određenim poremećajima koji mogu uzrokovati nesanicu. Većina ljudi pre nego što zaspi ima običaj da premotava skorašnje i ne tako skorašnje događaje po mislima, razmišlja o sutrašnjim planovima, završava započete razgovore, daje neretko  drugačiji epilog. Nekima je to uobičajena, rutinska stvar i nakon određenog vremena, ukoliko su misli razjašnjene, rastumačene i zaokružene, nastupa san. Međutim, često se dešava da misli obuzmu osobu i umesto konstruktivnih zaključaka, dolazi do nastanka jednog začaranog kruga iz koga se teško izlazi, najčešće kada se potpuno osoba iscrpi i zaspi.

Ono što svako od nas može i treba da uradi jeste da nastoji da se malo i umori tokom dana, bude fizički aktivna i da leže u neko pristojno vreme. San se može odložiti, ali se nužno mora nadoknaditi. Kako bismo bili zdravi i čili pred spavanje možete da osmisliti samo vaš, specifičan ritual koji će vas opustiti, relaksirati i uvesti postepeno u san. Izaberite da vaše misli idu onim tokom kojim vi želite i zaustavite se u trenutku kada se vama to čini najkorisnijim.

Šta misliš o prototpu savršene žene koja je počela da opseda mlade žene?

Modela i prelepih žena je uvek bilo u medijima, nekada časopisima, sada, gde god se okrenemo. Fizička lepota je nekome prirodno data i verujem da je prava umetnost izneti je na pravi način. Mlade žene vođene svojim unutrašnjim potrebama da se dopadnu svima, i muškarcima i ženama, često se opterećuju sopstvenim izgledom i teže da budu opažene kao perfektne u domenu fizičke lepote. To često uključije prenaglašenu šminku, estetske intervencije, koje najčešće ostavljaju suprotan utisak od inicijalno željenog. Bilo kakva krajnost, pa samim tim i ova, može da „povuče“ izvesne kapacitete osobe, potpuno preusmeri njenu pažnju i dovede do, možemo reći, nebrige o ostalim, vrlo poželjnim osobinama. Mlade žene posebno treba da neguju svoje manire, da budu pristojne, kvalitetnog i bogatog rečnika, nikako vulgarnog. Prizor izrazito lepe žene sa ne baš prijatnim stavom i manirima svakako nije i ne treba da bude model na koji bi se mlade devojke i žene ugledale. Iz tog razloga negujte svoju unutrašnju prirodu, budite nasmejane i zadovoljne. Ne postoji ništa lepše od toga.

      Zašto ostajemo u patološkim vezama, „ljubavima“?

Jedan od mogućih odgovora na ovo pitanje se možda krije u našim uverenjima koja su po pravilu vrlo čvrsta. Iz njih proizilaze očekivanja koja mogu da budu racionalna i da za rezultat imaju zdrav partnerski odnos, ali isto tako mogu biti i iracionalna i navoditi nas u nepoželjne ljubavne ćorsokake. Kada spominjem uverenja mislim na ona koja se prvenstveno odnose na izbor dečka/devojke, na to šta za nas znači veza, kako razmišljamo po pitanju različitosti i da li baš uvek moramo da budemo u pravu. Sa druge strane, odnos koji imamo sa sadašnjim partnerom se u velikoj meri određivao tokom našeg odrastanja kroz kreiranje takozvanih tipova atačmenta (za radoznale: theory of attachment). Pa tako od odnosa sa našim primarnim objektima, kako bi se to stručno reklo, zavisi, verovali ili ne i naš izbor partnera u odraslom dobu. Često osoba bira da bude u odnosu i pored toga što je svesna da je on „patološki“. Sigurnost koju ljudi osećaju sa nekim koga dugo poznaju proizilazi i iz predvidivosti ponašanja partnera. Kako u zdravim tako i u ovim tzv. „patološkim“ vezama. Važno je da budemo svesni sopstvene odgovornosti za ostajanje i prihvatanje takvog odnosa.

      Šta bi savetovala izrazito odgovornim osobama, koje teže da, gotovo opsesivno, kontrolišu sve u svom životu?

Nemoguće je sve držati pod kontrolom. Što pre to shvatimo, to će nam život biti lakši i lepši. Nema preterane filozofije, jednostavno je tako. Ko izabere da misli drugačije, može potencijalno biti u problemu. Iz sopstvene psihoterapeutske prakse stekla sam uvid u brojne prepreke koje poseduju ljudi koji imaju potrebu da konstantno drže konce u svojim rukama. Osim što je iscrpljujuće, ono ometa svakodnevno funkcionisanje, trenutke odmora i relaksacije. Izrazito odgovorni ljudi, kako si spomenula u pitanju, treba da nastoje da postave zdrave granice sopstvene odgovornosti u odnosu na odgovornost drugih.

Kako se opustiti? Osobama koje imaju potrebu da kontrolišu nije tako jednostavno da se toga odreknu, posebno što često ne prepoznaju to kod sebe. Kada uvide da imaju te sklonosti, postepeno se trebaju oslobađati i nastojati da prepuste preuzimanje odgovornosti i nekome drugom.  

Da li su, u periodu adolescencije, momci podjednako anksiozni kao devojke, ali to manje pokazuju?

Često u razgovorima nastojim da izbegnem uopštavanja, pa ću se usuditi da to uradim i u ovom slučaju. Taj famozni period je podjednako turbulentan i za devojke i momke. Koliko će neko biti „anksiozan“ zavisi od mnogo različitih faktora. Tako možemo spomenuti uticaj porodice, društva u kom je mlada osoba izabrala da se kreće, interesovanja, prethodna iskustava. Mladi ljudi najčešće imaju ne sasvim stabilnu sliku o sebi. Samopoštovanje se neretko vezuje za pojedina neprijatna iskustva (kroz koja gotovo svi prolaze, ali se o tome retko priča), teškoće u socijalnim interakcijama, probleme u komunikaciji sa roditeljima  i niz drugih faktora.

Ono što se javlja kao razlika između devojaka i momaka u ovom periodu jeste način na koji se polovi međusobno odnose prema „anksioznosti“, nesigurnosti. Generalno posmatrano, način na koji se vaspitaju i odgajaju devojčice je drugačiji od načina na koji se podižu dečaci. Od specifičnih poruka koje se prenose deci različitih polova, boja koje dominiraju u odevanju pa sve do uverenja, koja često ostaju ukorenjena. Tako na primer u slučaju „anksioznosti“, odnosno nesigurnosti, devojke su uglavnom ovorenije, pričale bi na tu temu (sa nekim bliskim i u poverenju), dok su momci usmeravani tokom odrastanja na pronalaženje rešenja i ne toliko prisutnu verbalnu razmenu.


psihologija

Нема коментара:

Постави коментар