Jedan od svetaca Cao Dai religije koje se pridržavaju Vijetnamci, borac za pravdu i istinu, genijalni um po kome je najpoznatiji socijalista Amerike, Judžin Debs, dobio srednje ime Viktor, te autor koji i danas ima velikog uticaja na pisce širom sveta, ovekovečen je u dve prepoznatljive reči – Viktor Igo. Ako bismo Sergeja Jesenjina posmatrali kao večnu dušu Rusije, svetleći duh Francuske bio bi sažet upravo u Viktoru Igou. Ali ko je zapravo ličnost koja odiše dominantnom raznolikošću? Istaknuću već poznate činjenice: veliki francuski pisac, politički predvodnik, pesnik, romansijer ,dramski pisac za čije ime se vezuje nastanak francuske romantičarske književnosti. Njegova prva pesnička zbirka „Nove ode i različite pesme“ izdata je 1824. kada je Igo imao samo 23 godine, a donela mu je kraljevsku platu od Luja XVIII. Iduća zbirka “Ode i balade” otkrila ga je kao uspešnog pesnika.
Međutim, njegova ličnost odisala je svestranošću i ambicijom, pa je tako režirao i drame. Jedna od njih jeste “Marion Delorme”, dok je drama “Ernani” zapamćena kao izuzetno potresan, ali i uspešan kulturni događaj u 19. veku. Upravo ta predstava se pretvorila u sukob između klasicista i romantičara, liberala i konformista, te republikanaca i rojalista. Pored “Bogorodične crkve u Parizu” koja je inspirisala ljubav prema predrenesansnim građevinama, koje se od tada čuvaju, nemoguće je pisati ili pričati o Igou, a ne spomenuti “Jadnike”. Roman o socijalnoj patnji i nepravdi tokom tridesetih godina 19. veka. Bilo je potrebno čak 17 godina da se roman realizuje.
"Kažu da je ropstvo iščezlo iz evropske civilizacije. Zabluda je to. Ono još uvijek postoji, ali sada tlači samo ženu i zove se prostitucija."
Smatra se da je “Klod Ge”, kratka dokumentarna priča, preteča “Jadnika”. Kao vatreni republikanac i protivnik Napoleona III, on odlazi u izbeglištvo, prvo u Belgiju, potom na ostrvo Džeri gde ostaje narednih 19. godina i piše “Jadnike”. Njegov uzor je Fransoa Rene de Šatobrijan, pa je kao i on podsticao razvoj romantizma. Postao je povezan sa politikom, te bio izgnan zbog svojih političkih stavova. Iako Napoleon III izdaje pomilovanje političkim izbeglicama, ponosni Viktor Igo se ne vraća jer zna da bi to značilo da mora da povuče svoje kritike. Tek nakon pada Napoleona III pristaje da se vrati u svoju domovinu.
"Između logike revolucije i njene filozofije ima ta razlika što zaključak logike može biti rat, a filozofija vodi samo miru."
Šta nam govore upravo ove činjenice o ovom velikanu? O genijalnom umu koji je uspeo da uveri kraljicu Viktoriju da poštedi smrtne kazne šest Iraca i na taj način obezbedi uklanjanje smrtne kazne iz ženevskog, portugalskog i kolumbijskog ustava? O strastvenom slikaru, koji je stvorio preko 4000 crteža koje se smatraju pretečom nadrealizma i apstarktnog ekspresionizma? O uticaju okultnog na njegov rad se malo zna, osim da je bio spiritualista. Antipatiju prema Rimokatoličkoj crkvi je imao zbog ravnodušnosti za teškoće radnika koje je tlačila monarhija.
Upravo u slikarstvu, Igo se koristio ugljem od šibica, čipkom, kafom i svim pomagalima koja su mu bila na raspolaganju kako bi dostigao željeni efekat. Crtao je levom rukom, bez gledanja u papir, čak i u spiritualističkim seansama kako bi dospeo do podsvesne misli. Taj koncept je Sigmund Frojd kasnije još više učinio poznatim. Šta reći o čoveku koji je osetio empatiju prema dalekoj Srbiji? Kog su pogađale nepravde drugih ljudi? Njegov dirljivi govor “Za Srbiju”, kako bi skrenuo pažnju evropskim vladarima na žrtve i ubijanja stanovništva u Aleksincu, upravo je ono što se ne sme zaboraviti. Nešto što od tada ne nalazimo ni kod sopstvenih vladara.
Možemo reći da je Viktor Igo čovek od reči i dela. Upravo ono što danas sve manje krasi ljude. Otmen, svetski pisac, čiji je duh i talenat imao moć da zadovolji ukuse celog sveta. Prepun ideja, slobode i društvene pravde, spreman da zbog svojih uverenja pretpri poraze i ugnjetavanje, ali od kojih nikada nije odustao. Isticao je zakonitost, univerazalnu ljubav i slogu. On je građanin svih zemalja, jedno od najvećih imena francuske istorije. Njegova dela su himna koja prija svačijem sluhu, nežno koračanje mislima i buđenje uspavanog dela svesti. Njegova ideja o osećajnoj, a ne krutoj književnosti je nešto sa čime se moram složiti. Do drugih ljudi moramo dopreti osećanjima i snagom reči, u suprotnom propisana forma zatvara čovekov duh. Jasno je zašto Igo ima uticaj na sve nas, jer nam on kroz svoja dela pruža deliće svoje duše. A “duša se najbolje posmatra zatvorenih očiju."
Ušuškajte se, skuvajte kafu i otvorite Igoa. Krenite na put upoznavanja sa svojom i njegovom ličnošću. Ukazaće vam na slabosti, a onda ćete uvideti kako da ih preobrazite u snagu.
''Znati, misliti, sanjati. To je sve.''
Međutim, njegova ličnost odisala je svestranošću i ambicijom, pa je tako režirao i drame. Jedna od njih jeste “Marion Delorme”, dok je drama “Ernani” zapamćena kao izuzetno potresan, ali i uspešan kulturni događaj u 19. veku. Upravo ta predstava se pretvorila u sukob između klasicista i romantičara, liberala i konformista, te republikanaca i rojalista. Pored “Bogorodične crkve u Parizu” koja je inspirisala ljubav prema predrenesansnim građevinama, koje se od tada čuvaju, nemoguće je pisati ili pričati o Igou, a ne spomenuti “Jadnike”. Roman o socijalnoj patnji i nepravdi tokom tridesetih godina 19. veka. Bilo je potrebno čak 17 godina da se roman realizuje.
"Kažu da je ropstvo iščezlo iz evropske civilizacije. Zabluda je to. Ono još uvijek postoji, ali sada tlači samo ženu i zove se prostitucija."
Smatra se da je “Klod Ge”, kratka dokumentarna priča, preteča “Jadnika”. Kao vatreni republikanac i protivnik Napoleona III, on odlazi u izbeglištvo, prvo u Belgiju, potom na ostrvo Džeri gde ostaje narednih 19. godina i piše “Jadnike”. Njegov uzor je Fransoa Rene de Šatobrijan, pa je kao i on podsticao razvoj romantizma. Postao je povezan sa politikom, te bio izgnan zbog svojih političkih stavova. Iako Napoleon III izdaje pomilovanje političkim izbeglicama, ponosni Viktor Igo se ne vraća jer zna da bi to značilo da mora da povuče svoje kritike. Tek nakon pada Napoleona III pristaje da se vrati u svoju domovinu.
"Između logike revolucije i njene filozofije ima ta razlika što zaključak logike može biti rat, a filozofija vodi samo miru."
Šta nam govore upravo ove činjenice o ovom velikanu? O genijalnom umu koji je uspeo da uveri kraljicu Viktoriju da poštedi smrtne kazne šest Iraca i na taj način obezbedi uklanjanje smrtne kazne iz ženevskog, portugalskog i kolumbijskog ustava? O strastvenom slikaru, koji je stvorio preko 4000 crteža koje se smatraju pretečom nadrealizma i apstarktnog ekspresionizma? O uticaju okultnog na njegov rad se malo zna, osim da je bio spiritualista. Antipatiju prema Rimokatoličkoj crkvi je imao zbog ravnodušnosti za teškoće radnika koje je tlačila monarhija.
Upravo u slikarstvu, Igo se koristio ugljem od šibica, čipkom, kafom i svim pomagalima koja su mu bila na raspolaganju kako bi dostigao željeni efekat. Crtao je levom rukom, bez gledanja u papir, čak i u spiritualističkim seansama kako bi dospeo do podsvesne misli. Taj koncept je Sigmund Frojd kasnije još više učinio poznatim. Šta reći o čoveku koji je osetio empatiju prema dalekoj Srbiji? Kog su pogađale nepravde drugih ljudi? Njegov dirljivi govor “Za Srbiju”, kako bi skrenuo pažnju evropskim vladarima na žrtve i ubijanja stanovništva u Aleksincu, upravo je ono što se ne sme zaboraviti. Nešto što od tada ne nalazimo ni kod sopstvenih vladara.
Možemo reći da je Viktor Igo čovek od reči i dela. Upravo ono što danas sve manje krasi ljude. Otmen, svetski pisac, čiji je duh i talenat imao moć da zadovolji ukuse celog sveta. Prepun ideja, slobode i društvene pravde, spreman da zbog svojih uverenja pretpri poraze i ugnjetavanje, ali od kojih nikada nije odustao. Isticao je zakonitost, univerazalnu ljubav i slogu. On je građanin svih zemalja, jedno od najvećih imena francuske istorije. Njegova dela su himna koja prija svačijem sluhu, nežno koračanje mislima i buđenje uspavanog dela svesti. Njegova ideja o osećajnoj, a ne krutoj književnosti je nešto sa čime se moram složiti. Do drugih ljudi moramo dopreti osećanjima i snagom reči, u suprotnom propisana forma zatvara čovekov duh. Jasno je zašto Igo ima uticaj na sve nas, jer nam on kroz svoja dela pruža deliće svoje duše. A “duša se najbolje posmatra zatvorenih očiju."
Ušuškajte se, skuvajte kafu i otvorite Igoa. Krenite na put upoznavanja sa svojom i njegovom ličnošću. Ukazaće vam na slabosti, a onda ćete uvideti kako da ih preobrazite u snagu.
''Znati, misliti, sanjati. To je sve.''
Ivana Jovanović
- umetnost, kultura
Нема коментара:
Постави коментар